SAVETI ZA DIJABETIČARE Ukoliko patite od ove bolesti, ovo su odgovori na vaša pitanja

BizPortal | 18:23 | 04.04.22 Biz Lifestyle

Dijabetes je hronično stanje koje zahteva posebnu pažnju kada je u pitanju ishrana.

pixabay.com/PhotoMIX-Company

Dijabetes je stanje koje zahteva posebnu pažnju kada je u pitanju ishrana. Ako ste na dijeti, voće je odlična namirnica za smirivanje osećaja gladi, a telu će ponuditi i dosta minerala i vlakana, ali uglavnom sadrži šećer. Ovo postavlja pitanje da li je voće prikladna hrana za osobe sa dijabetesom?

Američko udruženje za dijabetes veruje da je svako voće dobro za ljude koji imaju dijabetes, sve dok nema alergijskih reakcija na određenu vrstu voća. Tamo je studija sprovedena 2017. godine otkrila da je veći unos voća povezan sa smanjenim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2. Međutim, nije sve voće podjednako zdravo. Sveže ili smrznuto voće, ili ono koje je pakovano u sopstvenom soku, mnogo je zdravije od prerađenog voća iz konzerve ili tegle, poput kompota ili sokova sa dodatkom šećera. Poenta je da ovako pripremljeno i upakovano voće, čak i ono koje se nalazi u plastičnoj ambalaži, može sadržati samo dodate šećere, a može izazvati povećanje šećera u krvi.

KOJE VOĆE TREBA IZBEGAVATI?

Ljudi sa dijabetesom ne moraju da izbegavaju voće jer je ono deo dobro izbalansirane ishrane. Neki stručni izvori će pokazati kako konzumiranje voća može sprečiti razvoj dijabetesa. Međutim, ako imate dijabetes, trebalo bi da donesete i pametne odluke o izboru hrane, uključujući voće.

VOĆE KOJE SADRŽI MNOGO ŠEĆERA

Iako voće koje sadrži mnogo šećera mogu da jedu osobe sa dijabetesom, ipak je potrebno pratiti kolika je količina u pitanju. Oni koji imaju visok glikemijski indeks su veoma zrele banane,
sušene urme, lubenica, ananas.

VOĆE KOJE SADRŽI MNOGO UGLJENIH HIDRATA

Neki ljudi sa dijabetesom slede dijetu sa malo ugljenih hidrata kako bi pomogli u kontroli šećera u krvi. Na primer, velika banana sadrži oko 30 grama ugljenih hidrata, dok jedna čokoladna torta može da teži 55 grama.

KOLIKO VOĆA TREBA JESTI AKO IMATE DIJABETES?

Većina smernica savetuje da odrasli i deca jedu oko 5 porcija voća i povrća dnevno, a to važi i za osobe sa dijabetesom. Druge smernice kažu da pola tanjira uvek treba da sadrži više povrća, najbolje u kombinaciji.

Kod osoba sa dijabetesom, pola obroka treba da se sastoji od povrća bez skroba, a ne voća. Druga polovina treba da bude izvor kvalitetnih proteina i vlakana, kao što su grašak ili žitarice. Većina stručnjaka takođe savetuje uključivanje zdravih masti u obroke za borbu protiv gladi i poboljšanje apsorpcije antioksidanata i vitamina.

Kada je u pitanju prerađeno voće, kao što je sok od jabuke ili kompot, dovoljna je vrlo mala količina, poput šoljice za kafu. Ako volite suvo voće kao što su suvo grožđe ili trešnje, 2 supene kašike su idealna mera. Ako želite da uključite povrće u svoju ishranu, fokusirajte se na to da bude raznovrsno kako biste mogli da iskoristite sve hranljive sastojke iz njega i uživate u različitim ukusima.

KORIST VOĆA ZA DIJABETES

Vlakna su izuzetno važna u kontroli dijabetesa, a to je ishrana bogata vlaknima koja će omogućiti bolju apsorpciju šećera i kontrolu šećera u krvi. Što više vode i vlakana voće sadrži, duže ćete biti siti.

Ishrana bogata voćem i povrćem takođe može da spreči razna stanja, kao što su gojaznost, srčani udar i moždani udar. Dodajmo da je gojaznost povezana sa rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2. Kako je voće bogato vlaknima i hranljivim materijama, ono je dobar izbor kada planirate obrok, ali svakako ograničite unos prerađenog voća, jer nećete naći vlakna u njima.

DIJABETES SE MOŽE DESITI I VAMA

Podsetimo, prema Nacionalnom registru obolelih od dijabetesa, u Hrvatskoj je 2020. godine bilo preko 310 hiljada oboljelih od dijabetesa, a broj oboljelih se iz godine u godinu povećava. Prema dosadašnjim istraživanjima u Hrvatskoj, dijagnostikovano je samo 60 odsto pacijenata, pa se procenjuje da je ukupan broj obolelih blizu 500 hiljada. Dijabetes tipa 2 pogađa skoro jednu od deset odraslih osoba i može dovesti do ozbiljnih i dugotrajnih zdravstvenih problema, uključujući kardiovaskularne bolesti, a istraživanja upozoravaju da je dijabetes treći vodeći uzrok smrti sa udelom od 7,8 odsto u 2019. godini.