Poslao sam čuvenoj kompaniji pismo sa poslovnom idejom – usledio je sasvim neočekivani odgovor

Stanko Stamenković | 14:12 | 10.01.24 Biz Lifestyle

Tako to radi ozbiljna firma.

Foto: Bizportal

Ljubitelji noževa znaju kakvo je uživanje kada kupiš nov nož, sa sjajnom oštricom koja seče papir kao da je puter, uz dršku koja predstavlja savršen spoj funkcionalnosti i dizajna. Jedan od takvih noževa je svakako onaj koji pravi čuvena firma Opinel, u okrugu Savoa na jugoistoku Francuske.

Svakako najčuveniji je njihov preklopni nož Broj 8, sa bukovom drškom i oštricom od Inoks čelika. Zanimljivo je da njegov dizajn nije menjan od nastanka, koji je osmislio tvorac firme, Žozef Opinel. Zamišljen je, prema Vikipediji, kao pribor za radnike (zvali su ga i „seljački nož“), i brzo je postao popularan među narodom. Kasnije mu je samo dodat prsten koji je osmislio Žozefov sin, i koji se okreće tako da blokira oštricu, da ne bi došlo do povrede prilikom rukovanja.

Prema Vikipediji, do Drugog svetskog rata Opinel je prodao oko 20 miliona noževa, a danas je to firma koja ima 160 zaposlenih i godišnji prihod od 29 miliona evra. I sada, se iz dosadnjikave istorije vraćamo u vreme sadašnje. Tu oko Nove godine, potpisnik ovih redova se častio novim Opinel nožem, upravo brojem 8. I odmah se videlo da mu cena sasvim odgovara kvalitetu, ispunio je sva očekivanja.

Cepidlačenje levorukih

Dok sam testirao nož seckajući papir da bih proverio oštrinu, primetio sam ono što svaki levoruki čovek zna, a dešnjaci ne razumeju – mali usek na oštrici, koji služi da se nož lakše otvori, naravno, napravljen je za dešnjake.

Ništa novo i neočekivano, mi levoruki, kao svetska manjina, navikli smo da se malo pomučimo prilikom otvaranja noževa. Ipak, to mi je za trenutak pokvarilo zadovoljstvo u uživanju u lepom, a jednostavnom dizajnu i oštrini mog novog peroreza.

Tada mi je sinula ideja – zašto se ne bih obratio na pravu adresu, proizvođaču lično? Sa predlogom da svojoj bogatoj istoriji, dugoj 134 godine, konačno dodaju i nož napravljen ekskluzivno za levoruke.

Našao sam njihov mejl i poslao im poruku u kojoj sam im objasnio koju muku mučim, iako sam prezadovoljan njihovim proizvodom. Potrudio sam se ton pisma bude šaljiv, uz napomenu da sam ozbiljan čovek, a neki ludak koji piše pisma firmama iz dosade. Khm… I da ne bih odbio ukoliko bi mi poslali prvi izrađeni primerak za levoruke besplatno, u znak zahvalnosti na mojoj ideji, uz neizbežni smajli na kraju.

Naravno, odgovor nisam previše očekivao. Ipak, ne lezi vraže, na moje ogromno i prijatno iznenađenje, odgovor je stigao i to već sutradan! Uz zahvalnost što sam pokazao interesovanje za njihov brend, stiglo je i objašnjenje.

– Naš nož na sklapanje je naoštren sa obe strane, dakle, mogu da ga koriste ravnopravno i levoruki i desnoruki – glasio je odgovor, uz najlepše želje u Novoj 2024. godini.

Samo uporno…

Zaista, lep gest, ali opet… nekako mi je delovalo kao da nisam dobio zadovoljavajući odgovor. Uz neizmernu zahvalnost na munjevitom odgovoru, poslao sam im još jedan mejl. Objasnio sam im da je suština u malom prorezu na sečivu, koji služi da se nož lakše otvori. Kada ga držim u levoj ruci, moram da ga tražim sa donje strane. Ili da ga otvorim tako što držim oštricu prema sebi. Zamolio sam i ljubaznu žensku osobu koja mi je pisala da sama proba kako to izgleda i da će joj biti jasno.

I mislim se, sad verovatno tamo u francuskim Alpima psuju dosadnog Srbina koji se mnogo pravi pametan. Ne! Već sutradan stigao je i odgovor: „Poštovani, uzeli smo vaš predlog u razmatranje, i prosledili ga nadležnom odeljenju. Ostajemo vam na raspolaganju, veliki pozdrav!“

Lepa reč je zlata vredna

Priznajem da sam bio oduševljen. Takav odnos sa mušterijom se zaista retko sreće. Još jednom sam im se putem mejla zahvalio na izuzetnoj ljubaznosti i prepiska je bila završena.

I ta sve samo zato što sam kupio njihov osnovni i najjeftiniji model, jer imaju i znatno skuplje modele.

Još ako prihvate moju ideju (verovatno nisam prvi koji im je to napomenuo, ali nema veze), pokrenućemo novo poglavlje u istoriji čuvene firme. A možda uspeju i nešto da zarade, od nas, levorukih.

Posle svega, meni ne treba ništa, kupovinom sam odmah bio zadovoljan. Što kaže Bata Stojković, ako me se sete za Dan bezbednosti, sete se, ako ne, nikom ništa. Nekada je lepa reč sasvim dovoljna…

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.