NOVA STUDIJA O MENTALNOM ZAMORU Kako tačno koncentracija utiče na telo i zašto smo umorni
Pixabay
Dugotrajna koncentracija nas obično umara iako se ne bavimo fizičkom aktivnošću. Naučnici su pronašli mogući razlog i otkrili kako i u kojoj meri mentalni zamor može da utiče na donošenje odluka.
Tokom intenzivnog mentalnog napora koji traje nekoliko sati, neurotransmiter glutamat se akumulira u delu mozga poznatom kao prefrontalni korteks, otkrio je naučni tim koji predvodi Antonius Viler iz bolnice Piti-Salpetrijer u Parizu. Na kraju dana, kognitivni rad velike potražnje rezultirao je većom koncentracijom glutamata i difuzijom glutamata/glutamina u kognitivnoj kontrolnoj oblasti mozga. Ovi rezultati podržavaju neuro-metabolički model u kojem akumulacija glutamata pokreće regulatorni mehanizam koji čini aktivaciju lPFC skupljom, objašnjavajući zašto je kognitivnu kontrolu teže mobilisati nakon napornog radnog dana.
Ova oblast mozga je aktivna kada pravite planove ili rešavate složene probleme.
Nagomilavanje glutamata izaziva kognitivni umor, što nas navodi da se okrenemo aktivnostima koje zadovoljavaju, otkrili su naučnici u svojoj studiji objavljenoj u časopisu Current Biologi.
Prema timu, rezultati pokazuju da kognitivni rad dovodi do funkcionalne promene u mozgu. U ovom procesu, umor je sredstvo za postizanje cilja jer uzrokuje da ljudi zaustave svoj rad, omogućavajući mozgu da nastavi sa svojim opštim funkcijama.
U istraživanju su naučnici koristili posebne procedure koje su omogućavale praćenje koncentracije određenih molekula u mozgu nekoliko puta dnevno. Radili su sa dve grupe ispitanika: jedna je morala da rešava teške zadatke, dok je druga dobijala relativno lake kognitivne vežbe.
Na kraju dana, zahtevni mentalni napori rezultirali su većom koncentracijom glutamata u prefrontalnom korteksu od lakšeg kognitivnog rada. Aktivnosti ponašanja koje zahtevaju kontrolu nad automatskim rutinama imaju tendenciju da budu naporne i dovode do kognitivnog umora. Pored subjektivnog izveštaja, kognitivni umor je zamišljen kao „trošak“ kognitivne kontrole, objektiviziran impulsivnijim odlukama.
Čak i profesionalni šahisti počinju da prave greške, obično posle četiri ili pet sati u igri, što ne bi uradili da su dobro odmorni. Konsenzus objašnjenje zašto igranje šaha izaziva kognitivni umor je da se planiranje poteza ne može oslanjati na naučene rutine bez napora (osim na početku partije). Pobeda u igri stoga zahteva sposobnost praćenja novih mapiranja konteksta i akcije, sposobnost poznata kao kognitivna ili izvršna kontrola.
Prema neurofizičaru Haraldu Moleru sa Instituta Maks Plank za ljudske kognitivne nauke i nauke o mozgu u Lajpcigu, Nemačka, povećanje koncentracije glutamata od nekoliko procenata primećeno je mnogo puta ciljanom stimulacijom različitih regiona mozga – na primer, vizuelnog sistema.
Međutim, kada je stimulacija prestala, došlo je do relativno brzog pada.
Konstatujući odsustvo bioloških razloga za umor u vezi sa kognitivnom kontrolom, drugi autori su predložili funkcionalna objašnjenja. Opšta ideja je da bi kognitivni umor bio osećaj koji stvara mozak, čija je svrha da prestane sa obavljanjem trenutno zahtevnog zadatka u korist aktivnosti koje više vredi. U ovom okviru, zamor bi nastao iz kalkulacije troškova i koristi koja prilagođava ponašanje tako da uživa u dostupnim zadovoljstvima.
Možda vas zanima
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
