NE DOZVOLITE DA MOZAK POČNE DA VAM STARI Redovno ga trenirajte kao i svaki drugi mišić

BizPortal | 10:52 | 20.03.22 Biz Lifestyle

Evo šta sve niste znali o mozgu.

pixabay.com/TheDigitalArtist

Mozak nas čini onim što jesmo, primarni je pokretač naših misli i naših akcija, a s vremenom postaje jedinstvena arhiva iskustava. Ali, ipak, mozak nije ništa drugačiji od ostalih organa u fizičkom smislu. Stanice u mozgu stare podjednako kao na bilo kojem drugom delu tela, na srcu ili kukovima.

– Kada govorimo o starenju mozga, ne prihvaćamo to toliko teško kao na primer bore. Zreli mozak je poželjna stvar – kaže Susan Greenfield, jedna od vodećih britanskih naučnica iz područja neurologije.

Najučestalija indikacija starenja mozga je gubitak pamćenja, a što osobe žive duže senilnost je sve uobičajenija. Ipak, mozak se može zaštiti i procesi starenja se mogu usporiti.

Oko 20 odsto ljudi nosi u sebi gen koji značajno povećava rizik od oboljevanja od Alchajmerove bolesti, ali kod ostalih razvoj te bolesti zavisi od načina na koji su proveli život.

Neka društva, poput zajednice sveštenika Mount Athos u Grčkoj uopšte nemaju zabeležene slučajeve senilnosti ili moždanog udara, a to se pripisuje njihovom životu bez stresa i zdravoj prehrani.

Mnogi procesi mogu doprineti gubitku pamćenja. Krvne žile u mozgu postaju uže, a to usporava protok krvi u mozgu i otežava snabdevanje kiseonikom. Drugi proces, iako još uvek nije potpuno istražen, govori o neproporcionalnom nakupljanju amiloida u moždanim stanicama.

Takođe, postoje neki dokazi kako su osobe oboljele od Alchajmerove bolesti imale kroz život manji moždani udar, koji nije morao da bude primećen. Ponekad dođe do manjeg izliva krvi u mozak, a da osoba uopšte ne primeti to stanje.

Iako se senilnost pojavljuje najčešće kod ljudi starijih od 80 godina, naučnici veruju kako taj proces počinje puno ranije, u četrdesetim. A tada je i potrebno započeti s prevencijom.

Kako starimo naš sastav slabi pa je potrebno pomoći mu ishranom. Važno je uključiti u ishranu mnogo namirnica koji sadrže antioksidante poput šumskog voća i svih drugih koje sadrže vitamin C i vitamin E.

Dodaci ishrani s ribljim uljem bogatim omega-3 masnim kiselinama takođe pomažu jer smanjuju rizike kardiovaskularnih oboljenja.

Ne sme se podceniti ni važnost vežbanja. Postoje dokazi kako vežbanje ojačava mozak, jer do njega u tim trenucima dopire više krvi.

Ali najvažnije od svega je vežbati sam mozak. Mozak je kao bilo koji drugi mišić, što ga više trenirate to će on biti jači. Trebali bi stalno da učite nove stvari, jezike, igrate šah. Važno je da izaberete aktivnost u kojoj uživate, ali koja i povoljno deluje. Važno je da ne zapustite i ne ulenjite mozak.