„Cirkus pod obručima“ i mašina za pravljenje para – zašto je NBA liga mnogo više od sporta
Foto: Michael Berlfein Deo Gracia Cahyadi / Teslusion Studio / Shutterstock CryptoFX / Difer.studio /
Košarka odavno nije puko jurcanje za loptom i ubacivanjem iste u koš, sa ukupno deset igrača i dva obruča na terenu – kao i fudbal, američki ragbi, bejzbol ili hokej na ledu.
To nisu samo sportovi koji imaju za cilj da razonode, opuste i pruže jedno posebno uživanje obožavaocima tih igara širom sveta.
Amerikancima navedeni sportovi igraju veoma važnu ulogu u životu – oni kliču omiljenim sportistima, više su od fanova, čekaju satima u redovima kako bi došli do karte i svog mesta na tribinima, i da, ni Srbija nije daleko od fanatizma kada je sport u pitanju.
Na spisku najprofitabilnijih sportova svakako da spadaju sve gorenavedeni, NFL (američki ragbi), NHL (hokej na ledu), bejzbol, i naravno NBA (američka košarkaška liga).
„NBA – More than a Game“
Čak i sam slogan za NBA ligu govori, „NBA je više od igre“ – a kako i da ne bude kada je protok novca nezamisliv jednom prosečnom čoveku.
Zanesenosti američkih fanova kada je u pitanju košarka svedoče obavezno pune tribine, a prema podacima američkih medija, jedna prosečna četvoročlana porodica spremna je da potroši 304,64 dolara za četiri najjeftinije dostupne karte, parking mesto, dva piva, dva soka i četiri hot doga.
Ukoliko se udaljimo od proseka i približimo do VIP tribina na terenu, gde košarkaški gladijatori odmeravaju snage, cena karata, i te kako varira.
Čak i one najeftinije iz naše perspektive zvuče mnogo, od pedesetak dolara (oko 5.000 dinara), pa sve do nekoliko hiljada dolara kada su važnije utakmice u pitanju.
NBA HOME OPENER GET-IN PRICES pic.twitter.com/mRERkdqGyZ
— Basket World (@bsktworld) October 24, 2023
Ono što izdvaja NBA od ostalih popularnih sportova jeste što ne postoji nijedan drugi u kojem navijači mogu toliko da se približe sportistima, čak toliko da mogu da se našale i propričaju sa njima. Odnos igrača i najvijača je jedna od najatraktivnijih stvari u ligi, svakako.
Kako i ne bi, jer ako samo zamislimo glumca Džeka Nikolsona (inače višedecenijskog fana košarkaškog tima iz Los Anđelesa) koji se u pauzi šaljivo koška sa Lebronom Džejmson, možemo da shvatimo zašto je NBA franšiza toliko posebna. Mesto holivudske zvezde pored terena klubu iz Los Anđelesa, u prošloj sezoni klubu iz Los Anđelesa po utakmici je doneo oko 5.000 dolara, a s tim da je glumac posetio na stotine utakmica u poslednih deset godina, Lejkersi su samo od njega inkasirali najmanje milion dolara.
Milion dolara za samo jedno mesto u celoj hali, mašala.
NBA liga kroz brojke
Još od 6. juna 1946. godine, kada je i nastala profesionalna košarka liga, tada pod imenom ABA, danas poznata kao NBA, izdvaja se jedno ime.
Dejvida Šterna, pre svega američkog advokata i biznismena nazivali su vizionarom košarke.
Legendarni komesar NBA lige punih trideset godina bio je na čelu franšize, a tokom višedecenijskog (1984-2014) mandata od jedne prosečne košarkaške lige napravio je pravu mašinu za pravljenje para.
Šternovi potpisi stoje upravo iza prvih velikih ugovora o prodaji televizisijskih prava koji su najpre finansijski stabilizovali NBA, a kasnije kako je rasla gledanost ugovori su bili sve veći, što je donosilo i zapaženiju zaradu.
Koliko je NBA liga sve više postajala biznis, a mnogo manje običan sport za deset igrača na terenu, jedenom lepotom, i dva koša, govori i zarada legendarnog komesara – prema pisanju tamošnjih medija, Štern je navodno zarađivao oko 20-23 miliona dolara na godišnjem nivou.
Tokom Šternovog mandata prihod od televizijskih prava uvećan je čak 40 puta, dok je prosečna zarada igrača otišla je sa 250.000 dolara iz 1984. do pet miliona, dok se danas plate ogledaju u stotinama miliona.
Ono što američku košarku, odnosno NBA ligu, toliko čini drugačijom od evropske jesu plate profesionalnih košarkaša – sve je u milionima, a para na paru samo leže.
Davna 1996. godina bila je presudna – tada su igrači počeli da potpisuju ugovore vredne od 100 miliona dolara i više, koje pokrivaju više sezona. Zvezda „čarobnjaka iz Vašingtona“ Džuan Hauard bio je prvi igrač koji je mogao da se pohvali takvom zaradom, kojeg je publika u Beogradu svojevremeno mogla da gleda prilikom promocije NBA lige u Srbiji.
Posle Hauarda, došao je red na Srbina
Nije čudo što je, nekada mali iz Sombora, danas dvostruki uzastopni MVP (najkorisniji igrač lige), u julu 2022. godine potpisao najveći najveći ugovor svih vremena u najjačoj košarkaškoj ligi sveta. Petogodišnji ugovor Nikole Jokića vredan je 264 miliona dolara, upisan je u anale NBA lige, međutim igrač Boston Seltiksa uspeo je da pretekne „Džokera“, potpisom još većeg petogodišnjeg ugovora na čak 304 miliona dolara – ali na kratko.
Kako se spekuliše po košarkaškim kuloarima srpski as bi 2026. godine mogao ponovo do titule vlasnika najvećeg ugovora u ligi sa potencijalnom platom od preko 400 miliona dolara, čime bi svi rekordi bili oboreni.
Jokić je to zaslužio, a čelnici Denver Nagetsa su spremni to i debelo da nagrade.
Nesumnjivo da je on najvažnija karika u timu iz Denvera, kao i da je on najveći „krivac“ što su „Nagetsi“ osvojili šampionski prsten prošle sezone. Upravo zbog istorijske prilike za osvajanje prve titule od kada postoji klub, publika u prošlogodišnjoj finalnoj seriji utakmica nije birala način da dođe do karata, pa su tako cene u finalnoj seriji koštale 599 dolara bez dodatnih naknada, dok je najskuplja iznosila 50.000 dolara.
Tu su i sponzori, odnosno na desetine miliona od poznatih brendova
Iako je Jokić ispisao istoriju najvišim rekordom u ligi, on ipak nije zanimljiv sponzorima, a tu definitivno prednjači Lebron Džejms, zvezda tima „La Lakers“ iz Los Anđelesa.
Skoro da je usamljen u samom vrhu najplaćenih na listi najatraktivnijh igrača, sa zaradom od čak 80 miliona dolara van košarkaškog ugovora sa NBA ligom. Koliko je Lebron „broj 1“ u marketinšim sferama svedoči i zarada drugoplasiranog Stiva Karija, koji od sponzora ubira 50 miliona dolara manje od Džejmsa, tačnije oko 30 miliona dolara godišnje.
Neizbežan u svakoj kategoriji, legendarni Majkl Džordan je tokom svoje NBA karijere zaradio više od 1,8 milijardi dolara samo od sponzora (pre oporezivanja), a najveći deo novca zaradio je od Najk kompanije. Prema Forbsovoj lista, „leteći Majk“ je „težak“ čistih 3,2 milijarde dolara, a novac od svoje sportske linije neprestano mu „kaplje“ na račun.
Legendarni košarkaš je prošle godine zaradio 256,1 milion dolara od licenciranja svog imena kompaniji Najk, iako nije aktivan od 2003. godine, kada se i penzionisao.
Maskote, momci koji nose peškire, čistači podova
Zaista zvuči neverovatno, ali momci kojima je jedini posao da obuku maskotu matičnog kluba i da zabavljaju gledaoce u svega nekoliko minuta tokom pauza između četvrtina, zarađuju i preko 500.000 miliona dolara.
Naravno da postoji razlika od tima do tima, a s tim da je zvanični šampion sezone 2023/24 Jokićev klub iz Denvera, poznata maskota lava ima i deset puta veću plati od svojih kolega iz ostalih timova. Čuveni „Roki“ inkasira 625.000 dolara godišnje, odnosno oko 52.000 dolara mesečno, dok je odmah iza njega „Hari Jastreb“ sa platom od 600.000 dolara.
@bizportal.rs Šta mislite koliko zarađuju? 🤔 #bizlife #bizportal #biz #biznis #maskote #nba #novac
S tim da je u sezoni iza nas minimalni igrački ugovor u NBA ligi iznosio između milion i tri miliona dolara, plata za nekoga ko se jednostavno zabavlja na terenu, i ne zvuči tako loše.
Svaki tim iz ove franšize ima svoje „vodene momke“, ili „peškir momke“ koji su zaduženi za pripremu igrača pred utakmice i treninge, koji donose vodu i peškire, i koji su u svakom tretnutku na samo par metara od najvećih košarkaških zvezdi. Poput posla maskote, njihova plata zavisi od ekipe do ekipe. One bolje i atraktivnije svojim momcima, odnsono asistentima plaćaju i više od 100.000 dolara godišnje.
Agenti – gospodski posao, sa ozbiljnom zaradom
Prosečna osnovna plata sportskog agenta u NBA ligi je sedam hiljada dolara mesečno, međutim na tu osnovicu oni svakog meseca imaju dodatnih od 1.000 do 2.000 dolara ( bonusi, akcije, provizija, podela profita, napojnice).
Ukoliko izuzmemo platu, agenti najviše zarade od svojih klijenata, igrača koje prodaju, i prilikom „trejda“, odnosno prelaska iz jednog u drugi klub.
Javnost je uskraćena za finansijske izveštaje
Nacionalna košarkaška liga Amerike nije dužna da javnosti predoči detaljne izveštaje koji se tiču finansija. Međutim, prema procenama stručnjaka u prethodnih par sezona prihod za svaki od 30 NBA timova iznosio je po sedam do deset milijardi dolara, po sezoni. Prosečna vrednost timova ne može precizno da se odredi, ali prema procenama Forbsa, najskromniji klub vredi oko 2.5 miliona dolara.
Takođe, opšte je poznato da NBA liga zarađuje vrtoglave sume od sponzora i TV prava, pa je tako, za ukupno devet sezona, zaključno sa 2025. godinom čuvena franšiza zaradila ukupno 75 milijardi dolara.
Dakle, „cirkus pod obručima“ sigurno spada u jedan od najprofitabilnijih biznisa na svetu, koji je definitivno mnogo više od sporta.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
