MIT ILI ISTINA Ovo su činjenice koje morate znati o alergijama

BizPortal | 19:02 | 19.04.22 Biz Lifestyle

Neki od ovih uvida mogu vam olakšati život sa alergijama.

pixabay.com/cenczi

Predstavljamo vam pet mitova o alergijama u koje smo do sada verovali i razrešavamo svu ovu zabunu u vezi sa reakcijama našeg imunog sistema na inače bezopasne supstance, kao što su polen, prašina ili određene namirnice. Neki od ovih uvida mogu vam olakšati život sa alergijama. Alergije se prvi put pojavljuju u detinjstvu i adolescenciji

Je li tako? Ne uvek. Iako većina pacijenata prvi put razvije alergije u detinjstvu, one se još uvek mogu manifestovati u starosti. Ovo posebno važi za sezonske alergije.

Alergije se zapravo javljaju kada naš imuni sistem pogrešno identifikuje supstancu poput polena ili grinja kao štetnu, a zatim je napadne, oslobađajući jedinjenja koja mogu uticati na sinuse, oči, disajne puteve, kožu i probavni sistem. Alergijska reakcija se može javiti prvi put kada dođete u kontakt sa novom supstancom, ili možda nećete reagovati sve dok joj niste bili izloženi nekoliko puta ili ako je vaš imunološki sistem u tom trenutku van ravnoteže. Nije retkost, na primer, da se alergija razvije jednu ili dve sezone nakon preseljenja na drugu lokaciju, odnosno posle izlaganja polenu drveća, trava ili korova sa kojima ranije nismo bili u kontaktu. Takođe, alergije na hranu mogu se javiti u odraslom dobu – jedna velika studija je pokazala da je skoro 50 odsto ispitanih pacijenata razvilo alergiju na hranu samo u odraslom dobu.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako ono što mislite da je prehlada traje duže od dve nedelje, ili ako primetite koprivnjaču, otok i peckanje u ustima ili bol u stomaku u roku od dva sata nakon jela. U tom slučaju vam je potreban specijalistički pregled – alergolog će vam pomoći da otkrijete šta je uzrok problema.

Lokalno uzgajan med može smanjiti simptome polenske groznice

Je li tako? I da i ne. Iza ove tvrdnje stoji ideja da smo konzumiranjem lokalno proizvedenog meda izloženi polenu kojim smo okruženi i da bi se naše telo vremenom moglo naviknuti i prestati da reaguje. To je zapravo ista teorija koja objašnjava kako imunoterapija deluje protiv alergija.

Međutim, pčele najviše sakupljaju polen sa cvetnih biljaka, a ne sa drveća, trava i korova, koji izazivaju polensku groznicu. Pored toga, količina polena u tegli meda može uveliko varirati, što čini gotovo nemogućim polako izgradnju tolerancije zahvaljujući kontrolisanoj dozi. Istovremeno, klimatske promene su kod mnogih značajno pogoršale simptome alergije na polen, pokazalo je istraživanje Univerziteta Merilend (SAD). Ako i vi pripadate ovoj grupi, umesto da se oslanjate na teglu meda, počnite sa promenama načina života, kao što je boravak u zatvorenom prostoru kada je koncentracija polena u vazduhu visoka i korišćenje prečistača vazduha sa HEPA filterom. Ako to ne pomogne dovoljno, vreme je da zakažete pregled kod alergologa, koji će možda prepisati antihistaminike i kortikosteroide.

Lekove protiv alergija treba uzimati samo po potrebi.

Je li tako? Ovde je problem u razumevanju reči „potreba“. Treba razlikovati, s jedne strane, hitnu terapiju u slučaju anafilaktičkog šoka ili jednokratnu terapiju antihistaminicima, koja može suzbiti povremene simptome alergije za samo sat vremena. Međutim, s druge strane, kod predvidljivih sezonskih alergija, uzimanje lekova koje vam prepiše alergolog pre nego što osetite simptome ublažiće reakciju tela, što će smanjiti ili čak potpuno eliminisati simptome. Zbog toga mnogi lekari preporučuju uzimanje oralnih antihistaminika u obliku tableta dnevno za pacijente sa sezonskim alergijama.

Osim toga, potrebno je početi sa uzimanjem nazalnog kortikosteroidnog spreja pre početka sezone alergija, jer za postizanje pune efikasnosti, kako savetuju lekari, može proći dve nedelje. Korisno je znati da danas postoje sprejevi za nos koji kombinuju kortikosteroid i antihistaminik, tako da u slučaju upotrebe takvog spreja antihistaminici u tabletama nisu neophodni. Svakako je neophodna konsultacija sa alergologom o vrsti i dozama lekova protiv alergija.

Osoba koja pati od alergija ne treba da nosi cveće na poklon

Je li tako? Nećeš joj dati buket ambrozije, zar ne? Najčešći sezonski alergeni su trave i korov (uključujući ambroziju). Većina ukrasnih cvetnih biljaka ne proizvodi mnogo polena, niti proizvodi težak polen koji se prenosi vetrom. Međutim, ako želite da budete sigurni, birajte sorte za koje je manja verovatnoća da oslobađaju polen (kao što su kamelije, ruže i ljiljani), a izbegavajte mimozu, jorgovan, suncokret i divlje cveće.

Alergije nestaju tokom zime

Je li tako? Ne, ako imate alergije koje se javljaju u zatvorenom prostoru – to su alergijema na grinje, dlaku kućnih ljubimaca i buđ. U ovom slučaju, više vremena provedeno u zatvorenom prostoru i lošija ventilacija mogu dovesti do pogoršanja simptoma. U svakom slučaju, redovno usisavanje, brisanje prašine i upotreba antialergijskih navlaka za dušeke i jastuke su imperativ. Prečistači vazduha takođe mogu biti od velike pomoći.