LJUDI, NE DAJTE DA VAS LAŽU U APOTEKAMA! I dalje prodaju preskupu sodu bikarbonu bez aluminijuma – u pitanju je obična prevara

BizPortal/S. S. | 13:14 | 02.08.22 Biz Lifestyle

Traje predugo.

Foto: Bizportal

Soda bikarbona je vrlo korisna supstanca i ima široku primenu – od spremanja hrane, preko čišćenja kupatila, do lečenja gorušice. A činjenicu da je mnogi koriste iskoristile su i apoteke, tako što su narodu prodale laž da njihova soda bikarbona ne sadrži aluminijum i da zbog toga treba da bude 10 puta skuplja. Dakle, u pitanju je potpuna izmišljotina – nijedna soda ne sadrži aluminijum.

Dosta se govorilo o ovoj prevari u javnosti, ali i dan-danas apoteke prodaju tu „posebnu” sodu, jer ih niko ne kažnjava. Dakle, kao što je mnogima poznato, u domaćim apotekama prodaje se navodno specijalna soda, koja ne sadrži nekakav štetni aluminijum, odnosno sodu „farmaceutske čistoće”. Ni jedno ni drugo nema veze sa istinom

„Uvek će biti ovčica za šišanje”

Da krenemo, ipak, redom. Sam proces dobijanja sode datira iz 1860-ih godina i vrlo je jednostavan. O tome je možda najbolje govorila dr Bojana Mandić na svom Jutjub kanalu u snimku pod naslovom „farmaceutska soda bikarbona, samo marketinška fora”.

– Izvinjavam se onima koji prodaju farmaceutsku sodu bikarbonu, ali ne brinem se ja za vas, uvek će biti ovčica za šišanje – kaže na početku snimka dr Mandić.

Ona je zatim objasnila da u procesu dobijanja sode, da ponovimo, nigde nema aluminijuma. Soda nastaje takozvanim Solvejevim postupkom, uz pomoć natrijum hlorida (kuhinjska so), amonijaka i ugljena dioksida. I to je to. Nikada nije i nikada neće sadržati aluminijum.

Mandić podseća da se soda koristila pri pravljenju peciva da bi izazvala njen rast. To se dešava kada soda dođe u dodir sa kiselinom, i zato se u peciva dodaje jogurt, sirće, kiselo mleko, jogurt, da bi došlo do željene reakcije i nadimanja testa.

Ista roba, pet puta skuplja

Međutim, problem sa sodom je bio taj što brzo reaguje i podiže testo, pa su se ljudi dosetili da je bolje da se rast peciva dešava postepeno, dok se ono peče. I tako je nastao prašak za pecivo.

– Zašto vam sve ovo pričam? Veoma je važno, jer prašak za pecivo može sadržati, aluminijum, za razliku od sode – objasnila je dr Mandić.

Kako je objasnila, izgleda da je pometnja nastala zato što je neko pogrešno preveo imena ove dve supstance sa engleskog jezika. Na engleskom, soda bikarbona se zove „baking soda”, dok je prašak za pecivo – „baking powder”. Pomešane su dve različite stvari, što je kasnije zloupotrebljeno, u svrhu ogromne zarade.

Na kraju snimka, dr Mandić poručuje da u svakom slučaju treba kupovati sodu u prodavnici, jer je lažna, „farmaceutska soda”, pet puta skuplja. Zanimljivo je da velika većina apoteka i dalje prodaje sodu koja košta 160-180 dinara za 100 grama. Čak ih prodaju i u formi tableta. A za 90- 100 dinara, u prodavnici je moguće kupiti pola kilograma te iste sode.

Dakle, po toj računici, „farmaceutska” soda je gotovo 10 puta skuplja. A možda je još zanimljivije to što omanja armija lekara već godinama unazad, poput dr Mandić, uporno govori i piše o toj prevari, i nikom ništa.

U to smo se uverili i lično, danas, u jednoj apoteci u centru Beograda. U pitanju je pakovanje od 100 grama.

– Hoćete ovu, bez aluminijuma? – upitala je ljubazna apotekarka. Kada je dobila potvrdan odgovor (nema svrhe ulaziti u raspravu sa njom), otkucala je cenu koja je glasila – 179 dinara. Znamo za jadac, ali eto, da se još jednom prevarimo. Pardon, uverimo.