DOBRI UBICA U KRVOTOKU Da li biste ubrizgali robota u venu, ako može da vas izleči od teške bolesti?

Pixabay/geralt

Šta ako postoji magični robot koji može da izleči bilo koju bolest? Do sad je to pitanje bilo više u domenu naučne fantastike, jer svi znaju da ne postoji nijedna mašina koja bi to mogla da uradi. Ali možda bi roj sastavljen od desetina hiljada sićušnih autonomnih mikro-bota mogao?

To je premisa koju su postavili zagovornici medicinske tehnologije nanobota. Tim istraživača iz Australije razvio je neverovatan prototip koji bi mogao da funkcioniše kao dokaz koncepta za budućnost medicine. Nazvana „autonomne molekularne mašine“, nova nanotehnologija izbegava tradicionalni izgled mikroskopskih metalnih automata u korist prirodnijeg pristupa. Inspirisan biologijom, DNK origami receptor koristi multivalentne interakcije da bi formirao stabilne komplekse koji su takođe sposobni za brzu razmenu podjedinica. DNK nanoboti su sintetičke mašine nanometarske veličine napravljene od DNK i proteina. Oni su autonomni jer je sama DNK mašina za samosastavljanje.

Naša prirodna DNK ne samo da nosi šifru u kojoj je naša biologija upisana, ona takođe zna kada treba da se izvrši. To je deo razloga zašto, na primer, vaše levo i desno stopalo rastu približno istom brzinom. Prethodni radovi u oblasti DNK nanotehnologije su demonstrirali mašine koje se same sklapaju sposobne da prenesu DNK kod, slično njihovim prirodnim kolegama. Ali nova tehnologija iz Australije nije nalik bilo čemu što smo ikada ranije videli. Ovi konkretni nanobotovi mogu preneti više od DNK informacija. Teoretski govoreći, oni bi mogli da isporuče bilo koju zamislivu kombinaciju proteina u datom biološkom sistemu. Jednostavnije rečeno: trebalo bi da budemo u mogućnosti da na kraju programiramo rojeve ovih nanobota da love bakterije, viruse i ćelije raka unutar naših tela.

Svaki član roja mogao bi da nosi određeni protein i, kada pronađu lošu ćeliju, mogli bi da sastave svoje proteine u formaciju dizajniranu da eliminišu pretnju. To bi bilo kao da imate vojsku nadmoćnih robota ubica koji lebde kroz vaš krvotok tražeći čudovišta za uništenje. Jos smo daleko od toga, ali ovo istraživanje predstavlja ogroman skok u pravom smeru. Koliko znamo, ovo je prvi put da je demonstriran DNK nanobot sposoban da nosi proizvoljan teret. Hipotetički govoreći, naučnici bi na kraju trebalo da budu u mogućnosti da koriste ove nanobote za projektovanje pametnih materijala sposobnih da autonomno reaguju na stres – pomislite na samopopravku odeće ili prozora.

I, što je možda najuzbudljivije, možda će u dalekoj budućnosti biti moguće izgraditi potpuno funkcionalne molekularne računare koristeći DNK nanobote. Za vek ili dva, svi ljudi bi mogli imati molekularne kompjuterske sisteme u svojim telima. Ove žive mašine bi, u suštini, gradile i kontrolisale unutrašnje bio-fabrike koje prave nanobote lovaca-ubice od proteina koje unosimo. Čuvali bi nas od bolesti celog života. Najbolji deo je što bi ovi računari bili potpuno bezbedni. Nasledili bismo ih od DNK naših roditelja, tako da bi bili deo nas koliko i naša srca ili mozak.