TEMPERATURNI EKSTREMI BUDE NAJGORE U LJUDIMA Najnovije istraživanje povezuje vremenske (ne)prilke sa izlivima mržnje na internetu

BizPortal | 16:21 | 15.09.22 Biz Lifestyle

Da li temperatura utiče na govor mržnje na društvenim mrežama? Sudeći po dokazima, sakupljenim iz četiri milijarde tvitova, izgleda da jeste.

Shutterstock

Temperature iznad ili ispod zone udobnosti, koja je između 12 i 21 stepen Celzijusa, povezane su sa značajnim porastom agresivnog ponašanja na mreži širom SAD, prema novoj studiji objavljenoj u The Lancet Planetary Health.

Rezultati podudaranja

Analizirajući četiri milijarde tvitova objavljenih na Tviteru u SAD, istraživači sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu otkrili su porast govora mržnje u vremenima visokih ili niskih temperatura. Ovo se podjednako odnosi na sve društvene grupe i klimatska područja, prenosi portal Bug.hr.

Izlivi mržnje na društvenim mrežama rastu kako temperature rastu i padaju u svim delovima sveta

Štaviše, rezultati ovog istraživanja poklapaju se sa istraživanjem “Snažan porast rasističkih tvitova van zone klimatskog komfora u Evropi’, objavljenim prošle godine u časopisu Environmental Research Letters.

Pretnja mentalnom zdravlju

Koristeći algoritam veštačke inteligencije, istraživači su otkrili govor mržnje u više od četiri milijarde tvitova.

Poređenje sa vremenskim podacima pokazalo je da broj i udeo tvitova sa mržnjom raste izvan zone klimatskog komfora: ljudi na mreži postaju agresivniji kada je napolju previše hladno ili prevruće, upozoravaju istraživači.

Biti meta govora mržnje na internetu ozbiljna je pretnja mentalnom zdravlju ljudi.

-Psihološka literatura nam govori da mržnja na mreži može da pogorša psihološka stanja, posebno kod mladih ljudi i marginalizovanih grupa – otkriva prva autorka studije Anika Stehemeser i naglašava da van okvira u kojima se stvara osećaj ugodnosti, onlajn mržnja raste i do 12 odsto na nižim, a čak 22 procenta na višim temperaturama.

Dobro temperirani tvitovi

Među četiri milijarde tvitova objavljenih između 2014. i 2020. godine, istraživači su identifikovali oko 75 miliona tvitova mržnje napisanih na engleskom. Prilikom definisanja govora mržnje, istraživači su se rukovodili zvaničnom definicijom UN: slučajevi diskriminacije osobe ili grupe na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugog faktora identiteta.

Poređenje broja poruka mržnje sa hladnijim i toplijim danima u Evropi

Najmanje govora mržnje objavljeno je kada je temperatura vazduha bila između 15 i 18 stepeni Celzijusa. Precizan temperaturni opseg za ugodan osećaj neznatno varira u zavisnosti od klimatske zone, u zavisnosti od uobičajenih temperatura.

Temperature iznad 30 stepeni su dosledno povezane sa snažnim porastom mržnje na mreži u svim klimatskim zonama i socio-ekonomskim razlikama kao što su prihodi, verska uverenja ili političke preferencije.

Granice prilagođavanja

Sve ovo ukazuje na ograničenja naše sposobnosti prilagođavanja spoljašnjoj temperaturi. Povećanje govora mržnje tokom ekstremno vrućih dana takođe je primećeno u oblastima sa visokim prihodima, gde ljudi mogu da priušte klimatizaciju i druge opcije za ublažavanje toplote. Ovo navodi istraživače na zaključak da verovatno postoje granice prilagođavanja na ekstremne temperature.