ZLATNO DOBA ZA ZLATO Ko je pre četiri godine uložio u plemenit metal, sada je u ozbiljnom plusu

-Kao posledica aktuelnih dešavanja na svetskom tržištu, potražnja za zlatom je u poslednjih godinu dana porasla za više od 1.000 odsto. Ulaganje u zlato je dugoročna investicija, jer čuva novac od potresa. Na potencijalno uloženih 10.000 evra od 2018. do 2022. godine, zarada od kriptivalute itirijum, recimo, bila bi 238 evra. Bitkoini bi doneli 1.014 evra, a zlato 5.477 evra. U ovom periodu najveći prinos bi dao osmium, čak – 12.699 evra-kaže on.

Statistika kaže da cena zlata već skoro deceniju konstantno raste, da bi u martu ove godine dostigla svoj istorijski maksimum na berzi od 60.000 evra po kilogramu.

-Od 2013. prosečna stopa rasta cene zlata iznosila je 12 odsto godišnje, što je ukupno 96 procenata.Trenutna cena na berzi se kreće oko 54.600 po kilogramu. Naravno, niko ne može da garantuje kolika će biti vrednost zlata u narednom periodu, s tim što prema procenama na osnovu istorijiskih podataka i očekivanja recesije u svetu, veruje se da će se nastaviti trend rasta i u2023. godini. Investiciono zlato je oslobođeno PDV-a odlukom Skupštine 2017, čime je tržište legalizovano i usaglašeno sa evropskim zakonima-kaže on.

Prema rečima Ivana Andrejevića koji se bavi konsaltingom u vezi kriptovaluta, tokom krize, vodeće kriptovalute pokazale su se prilično stabilnije nego akcije mnogih poznatih svetskih kompanija i banaka. Kako kaže, na svim svetskim berzama zabeležile su priličnu stabilnost ukoliko se poredi procentualno kretanje u tradicionalnom sektoru sa digitalnom imovinom.

-Da smo pre 10 godina stavili 100.000 dinara na čuvanje danas bi za taj novac mogli da kupimo robu u vrednosti od 45.000 dinara. Da smo pre sedam godina uložili 1.000 dinara u bitkoin, danas bi taj novac vredeo oko 120.000 dinara po trenutnim tržišnim cenama- rekao je Andrejević na nedavno održanoj tribini u Subotici, u organizaciji novosadaskog Ekonomskog fakulteta i profesora dr Željka Vojinovića.

-Prvi put u istoriji kriptovaluta zabeležen je dolazak velikih investitora, vodećih svetskih kompanija i investicionih fondova. U ovom momentu kriptovalute koristi oko 10 osto svetske populacije i broj korisnika se iz dana u dan povećava-ističe on.

Miloš Praštalo, poreski savetnik, kaže da je digitalna imovina samo jedan od „plodova“ blokčejn tehnologije. Kaže da porez na kapitalnu dobit po osnovu prodaje digitalne imovine u Srbiji iznosi 15 procenata, dok je PDV nula za kriptovalute, a za tokene zavisi od više faktora.

Kada je reč o štednji, prema podacima NBS, prosečna nominalna kamatna stopa za štednju u dinarima oročenu na 12 meseci iznosi 3,41 odsto, što je znatno više u odnosu na prethodnu godinu. Pojedine banke povećale su na pet odsto za dinarsku i oko dva i po za deviznu, na šta je uticalo povećanje kamata poslednjih meseci.

Dukati i pločice

Zlatne pločice mogu da se kupe u različitim težinama od jednog do 1.000 grama, a investicioni dukati predstavljaju zlatnike jednake ili slične finoće – od 900 do 1.000 odsto, i moraju da budu iskovani posle 1800. godine. Našim građanima su najpoznatiji mali i veliki Franc Jozef dukati, kao i dukat Bečke filharmonije Viener Filharmoniker iskovan u čast bečkog orkestra.

Trenutna cena kristalizovanog osmijuma iznosi 1.867 evra po gramu, dok je prošle godine u ovo vreme iznosila 1.308 evra po gramu. Ovaj plemeniti metal je prema količini najređi, samo 30 grama osmijuma se nalazi u 10.000 tona rude platine. Možemo reći i da je 1.500 puta ređi od zlata, 1.000 od dijamanata i 2.500 puta od srebra.

Inovacije ili nekretnine

Građani Srbije sve više prepoznaju benefite inovacija, ali bi se teško odlučili da ulože novac u njihov razvoj.

Svaki drugi stanovnik naše zemlje bi ušteđevinu od 10.000 evra pre uložio u kupovinu nekretnine, a tek svaki deseti bi investirao u inovativno preduzeće – pokazalo je nedavno istraživanje NALED. Najveći benefit od inovacija vide u oblastima zdravstva, obrazovanja i životne sredine.