ZVANIČNO SAOPŠTENJE NARODNE BANKE SRBIJE Inflacija je dostigla maksimum, kreće smirivanje

BizPortal | 11:52 | 14.02.23 Finansije

Rizici projekcije su manje izraženi nego pre tri meseca.

Foto: Shutterstock

Februarska projekcija inflacije je prvi put za poslednje dve godine na nižem nivou nego što se očekivalo u prethodnoj projekciji, i to pre svega za 2024. godinu, naglašava guverner NBS Jorgovanka Tabaković na predstavljanju Izveštaja o inflaciji za februar Narodne banke Srbije.

Na takve projekcije najviše je uticalo slabljenje troškovnih pritisaka po osnovu svetskih cena energenata.

– Prema februarskoj centralnoj projekciji očekujemo da ce inflacija ostati povišena u prvom tromesečju ove godine, ali ce se nakon toga naći na opadajućoj putanji uz znatniji pad u drugom polugodištu 2023. godine i povratak na ciljani nivo sredinom 2024 – istič guvernerka Tabaković..

Na takve prognoze uticaće, kako kaže, zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje rasta cena energenata i hrane, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

Prema najnovijoj projekciji Narodne banke Srbije, stopa rasta BDP-a ove godine biće u rasponu od dva do tri odsto. Kako navode, rizici projekcije su manje izraženi nego pre tri meseca.

– Pod pretpostavkom opravka svetske ekonomije, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, zelezničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. očekujemo ubrzanje rasta BDP-a na raspon od tri dočcetiri odsto a zatim povratak na pretpandemijsku putanju od oko četiri odsto godišnje – objašnjava Tabaković.

Što se tiče faktora rizika iz domaćeg okruženja, u NBS navode da se odnose na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, priliv stranih direktnih investicija, oporavak energetike, tempo izvođenja građevinskih radova i eventualne dodatne mere Vlade zbog rasta domaće tražnje.

Projekcija inflacije za ovu godinu je 12,3 odsto, s tim što je NBS predvidela i bolji i lošiji scenario. Prema gorem inflacija bi išla do 13,4 odsto a u boljem slučaju 11,3 odsto.

Što se tiče sledeće godine, inflacija je projektovana na 4,5 odsto, s tim da i tu može da ide od 4,2 do 5,0, zavisno od uslova i okolnosti na domaćem i svetskom tržištu.

– Prema februarskoj centralnoj projekciji, očekujemo da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. Procenjujemo da će se inflacija nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude dvostruko niža nego početkom ove godine. Povratak u granice cilja očekujemo sredinom 2024, što je ranije nego što smo očekivali u prethodnoj projekciji. U smeru niže inflacije trebalo bi da deluju dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta. Silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena, ali ne i narušena, nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu – istakla je guvernerka.

Dodao je da od toga isplaćujemo i ceo javni sektor i gradnju infrastrukturnih objekata.

Kaže da je EU u okviru investicionog okvira za ZB opredelila 55 miliona evra bespovratno za pripremu i 604 miliona evra za realizaciju projekata.