ZAUZDAVANJE INFLACIJE – 4. PUT Kako utiču na finansije i na koga će najviše imati efekta najnovije mere monetarne politike?

BizPortal | 09:55 | 08.07.22 Finansije

Centralna banka je ponovo podigla referntnu kamatnu stopu na 2,75 odsto, dok je u junu ona iznosila 2,5 procenata.

pixabay.com/stevepb

Ovo je već četvrti put ove godine da Nacionalna centralna banka povećava ključnu kamatu, prema kojoj se sve ostale dinarske kamate u zemlji ravnaju.

Četvrto povećanje referentne kamate – ko je podigao kredite sa fiksnom kamatom, ne treba da brine

Prvo povećanje se desilo u aprilu od 1,5 odsto i kamata je tada uvećanja za pola procenta. Zatim, sledećeg meseca je ona ponovo korigovana na 2 odsto, a u junu mesecu je ključna nacionalna kamata porasla na 2,5 odsto. Najzad i u ovom mesecu, julu, desila se najnovija korekcija i sada referentna kamatna stopa iznosi 2,75 odsto.

Ovim ekonomskim merama koje Nacionalna banka svakog meseca primenjuje i podiže referentne kamate, na taj način poskupljuje i sve kredite u bankama koji imaju dinarska zaduženja, sa promenljivim kamatnim stopama.

Svi građani koji su podigli kredite u nekoj od banaka, a u ugovoru im stoji klauzula o fiksnoj kamatnoj stopi, mogu da odahnu.

Posledice rasta glavne kamate u zemlji mogu osetiti oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu na dinarske kredite, ali na udaru mogu biti i onako preskupi dozvoljeni minusi. Takođe, posledice će osetiti svi građani koji u svojim ugovorima nemaju navedenu fiksnu kamatnu stopu.

Bolje ikad, neko nikad

Da ipak neće doći do povećanja kamata na dozvoljeni minus jer su one već previsoke i da se ovo povećanje od pola procenata na kamatu koja ide i do 20 odsto neće preterano osetiti, ocenio je Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta. On je istakao da je takva odluka trebalo da bude doneta ranije.

Ova mera NBS znači da se blago zaoštravaju uslovi finansiranja u domaćoj valuti. To znači da će dinarski krediti biti sa malo većom kamatnom stopom, ali i da će dinarska štednja verovatno donositi nešto veći prinos. Istovremeno šalje se i signal da centralna banka vodi računa o inflaciji u zemlji i da teži da spreči sekundarne i tercijalne efekte na inflaciju koji dolaze sa strane ponude, ali i da obuzda rast inflacionih očekivanja. Ova mera je zakasnila bar nekoliko meseci, ali je dobro da je doneta makar i sa zakašnjenjem – zaključio je Šoškić.