ZA SAMO NEDELJU DANA ZBRISANO JE 200 MILIJARDI DOLARA Masovno su ulagali u bitkoine, a onda se desio najstrašniji sunovrat – i Srbi su u problemu

Prema poslednjim procenama oko 200.000 ljudi iz Srbije poseduje neku od kriptovaluta, i gubici su im bili neizbežni. Ovih dana profiti od investiranja u digitalna dobra im se bukvalno tope pred očima. Pad su najviše osetili oni koji su odlučilil da investiraju u neku od kriptovaluta u trenutku korekcije cena u odnosu na istorijske maksimume (npr. ulaganje u bitkoin kada mu je cena pala ispod 50.000 dolara, sa predumišljajem da neće padati dalje).

Kriptovalute se generalno kreću u tandemu sa akcijama, najviše onih vezanih za tehnološke kompanije, i one padaju od početka ove godine. Glavni razlog, prema mišljenju analitičara, je taj da investitori biraju da prodaju rizične hartije i dobra u sklopu pripreme za strožiju monetarnu politiku, tj. za podizanje kamatnih stopa kako od strane američkog FED-a, tako i ECB.

Kripto-zima ili kripto-ledeno doba

Veliki broj analitičara tržišta kriptovaluta navodilo je nedavno (i bii su u pravu) da će sledeća stabilizacija cena na kriptotržištu, služeći se bitkoinom kao reperom, biti 30.000 dolara za jedan bitkoin. Isto tako naveli su da se cene neće oporavljati na duži rok, nešto što je među poznavaocima prilika na tržištu nazvano „kripto-zima“.

– Pad od 78 odsto u odnosu na istorijski maksimum od skoro 69.000 dolara implicira da donja granica može biti i 15.000 dolara, rekao je nedvno analitičar kompanije 22V Risrč, Džon Roug i dodao da niko u to ne veruje ni investitori ni analitičari, ali da treba imati i to na umu.

Tržište kriptovaluta bi zapravo moglo da ide u pravcu „ledenog doba“, gde cene ostaju niske godinama, a investitori postepeno gube interesovanje, kazao je nedavno Pol Džekson, rukovodilac istraživanja raspodele sredstava kompanije Invesco.

Džejms Malkolm, šef strategije deviznog kursa u UBS-u, izjavio je da misli da bi problemi sa kripto tehnologijom mogli biti jedan od nekoliko faktora, uz strožu regulativu, koji bi mogli da uvuku svet kriptovaluta u takav jedan period. Malkolm je podsetio na zaključke da je tehnologija blokčejna nezgrapna i daleko od decentralizovane. U međuvremenu, korisnike itirijum kripto mreže razbesnelo je zagušenje i visoke naknade za transakcije, što je teško rešiti.

– Čini se da se mnogi ljudi pitaju da li je tehnologija toliko efikasna ili ne. Postavlja se pitanje – ako je to bila tako očigledno tehnologija sledeće generacije, zašto onda nema mnogo velikih tehnoloških kompanija u tome? Zašto Gugl nije investirao?, kazao je Malkolm