VIŠE NOVCA IZ BUDŽETA ZA POLJOPRIVREDU, DEČJU ZAŠTITU… Poslanici danas odlučuju o rebalansu budžeta

BizPortal | 09:08 | 07.11.22 Finansije

Podrška gde je najpotrebnije.

Foto: Shutterstock

Narodni poslanici već danas će početi raspravu o preraspodeli državne kase. Pred njima je Predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.

Nova računica predviđa za oko 190 milijardi dinara veće prihode, 280 milijardi veće troškove, pa tako i ukupan deficit od oko 279 milijardi dinara, što je 79 milijardi više nego u prvoj verziji.

Najavljujući rebalans, ministar finansija Siniša Mali poručio je da su veći prihodi budžeta ostvareni zahvaljujući pre svega boljoj naplati poreza, a ne inflaciji, kako se čulo prethodnih dana. Usvajanjem rebalansa omogućava se isplata pomoći mladima od 5.000 dinara i povećanje penzija.

– Osnovni cilj izmene budžeta za 2022. godinu je prilagođavanje novonastalim negativnim globalnim ekonomskim tokovima, u poslednjih nekoliko decenija nezabeleženom svetskom energetskom krizom i posledično znatno većim rastom cena – stoji u obrazloženju predloga zakona, prenose Novosti.

– Porez na dohodak planiran je u iznosu od 98,3 milijarde dinara, što je za 10,6 milijardi dinara više u odnosu na originalni budžetski iznos. Značajno povećanje projektovanog iznosa u odnosu na originalni je rezultat, pre svega, snažnog skoka naplate dva najveća poreska oblika iz ove grupe, a to su godišnji porez na dohodak građana i porez na dohodak na dividendi. Pod uticajem rasta prosečnih zarada i ostalih oblika dohodaka u prethodnoj godini, kao i ostvarene profitabilnosti i raspodele dividendi kompanija, došlo je do rasta poreskih obaveza po ovom osnovu.

U budžet bi od potrošnje građana, odnosno poreza na dodatu vrednost, trebalo da stigne 777 umesto 684 milijarde dinara. Očekivanja od akciza su nešto manja, za nepunu milijardu. I to pre svega zbog manje naplate akcize na naftne derivate. Nadležni to objašnjavaju korišćenjem zakonskih mogućnosti za privremeno smanjenje iznosa akciza.

Carine bi trebalo da donesu 79,5 milijardi, što je 16 milijardi više od očekivanog.

Skočila su i očekivanja od javnih preduzeća. Od njihove dobiti i dividendi se očekuje 16, umesto osam milijardi dinara. Kada je reč o troškovima, na subvencije bi trebalo da ode 174,7 milijardi dinara, što je oko 31 milijardu više.

– Ova kategorija rashoda korigovana je na osnovu izvršenja za prethodni period i procene sredstava potrebnih do kraja godine, tako da su najvećim delom uvećana sredstva za održavanje mreže državnih puteva prvog i drugog reda, podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, železnički i intermodalni saobraćaj, finansiranje investicija u rudarskom sektoru, za energetski ugroženog kupca, podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada, vaučere za korišćenje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima, podsticaje za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama, podršku filmskoj umetnosti, organizaciju svetskih prvenstava u veslanju i rvanju iduće godine – navodi se u obrazloženju.

Povećane su subvencije energetskom sektoru na 16,7 umesto 6,4 milijarde dinara. Životna sredina dobija pola milijarde više, a privreda oko tri milijarde manje. U poljoprivredi su davanja čak 15 milijardi dinara veća. Drumski saobraćaj dobija gotovo 12 milijardi više.

Ubedljivo najveći skok rashoda je na stavci „izdaci za nabavku finansijske imovine u cilju sprovođenja javnih politika“. Budžetom je za nju planirano 13,3, a rebalansom čak 153 milijarde dinara.

– Izdaci za nabavku finansijske imovine veći su za 1.044,78 odsto u odnosu na iznos planiran budžetom – stoji u obrazloženju. – Povećanje se najvećim delom odnosi na intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize, za program podsticanja obnovljive energije – razvoj tržišta biomase, prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled kovida 19.

Socijalnoj zaštiti je namenjeno 136,6 umesto 120,9 milijardi dinara. Najveće povećanje ide na dečju zaštitu i to oko 15 milijardi dinara. PIO fond i Nacionalna služba za zapošljavanje rebalansom dobijaju manje zbog dobre naplate doprinosa, pa su im potrebne manje dotacije.

Nova računica pokazuje da država u ovoj godina računa na veća zaduživanja i prodaju finansijske imovine – 756,6 umesto 547,6 milijardi dinara. Na otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine tako će otići 538,8 umesto 424,5 milijardi dinara. Od zajmova se finansira i 279,1 umesto 200,2 milijarde ukupnog deficita.
Interesatno je da su troškovi kamata za tri milijarde manji – 113 umesto 116 milijardi. Smanjenje se odnosi, pre svega, na strane kamate.