UNIJA POSLODAVACA SRBIJE – RAST MINIMALCA TREBA DA PRATI BDP „3,5 do 4 odsto je relacija koju poslodavci mogu da prihvate“

BizPortal/Tanjug | 18:57 | 04.07.22 Finansije

Atanacković kaže i da je četiri odsto za neke poslodavce dosta puno.

Schutterstock

Stav Unije poslodavaca Srbije o iznosu povećanja minimalca nepromenjen je i povećanje minimalne zarade u Srbiji bi trebalo da prati rast bruto domaćeg proizvoda, rekao je danas za Tanjug počasni predsednik UPS-a Nebojša Atanacković.

On je to rekao odgovarajući na pitanje šta misli o najavljenim pregovorima u avgustu za povećanje minimalne cene rada, ističući da je stav UPS-A po tom pitanju već godinama isti.

– Do sada smo imali situaciju da smo mi uglavnom imali 4,5 – 5 odsto rasta BDP poslednje dve godine, u stvari onih godina pre pandemije, tako da je to bio rast na koji smo mi pristajali, otprilike oko 6 odsto godišnje, međutim sada očigledno sama inflacija je već dvocifrena, rast BDP opet je negde 3,5 – 4 odsto i otprilike to bi bile relacije koje bi poslodavci mogli da prihvate – rekao je Atanacković.

Ipak, ocenio je, mnogima u redovima poslodavaca i to će biti jako puno, jer najčešće mnogi ne mogu da podignu cenu svojih usluga i proizvoda.

Atanacković se osvrnuo i na problem nedostatka radne snage i kazao da taj proces traje već godinama i da ima tendenciju ubrzavanja, kao i da je to nešto što će se u Srbiji osetiti kroz probleme u proizvodnji, kao i u drugim zonama.

Smatra da naša privreda nije u situaciji da isplati plate koliko to može zapadna Evropa, i to „posebno ne sada kada u Evropi sve više nedostaje sve kvalifikovanija radna snaga“.

Atanackvić je rekao i da je naša država proteklih godina pokušala sa uvozom radne snage, ali da je pokazatelj nedostatka radne snage i to što se investicije uglavnom skoncentrišu na velike gradove, jer, kako je rekao, u manjim sredinama ne bi mogli da obezbede dovoljno radnika.

On je dodao da je najveći problem nedostatka radne snage u sektorima koji su radno najintenzivniji, ali i u sektoru IT tehnologija.

Dodaje da problemi postoje i u građevinarstvu, i poljoprivredi, te da sve ono što se traži na zapadu Evrope počinje da nedostaje i kod nas.

– Pored ublaženih mera za uvoz radne snage zapadna Evropa će pre uvoziti radnike iz Evrope, nego iz zemalja Bliskog istoka – zaključio je on.

Atanacković je kazao da je za zadržavanje stručne radne snage u Srbiji, potrebno napraviti razlike u određenom nivou opterećivanja firmi koje imaju problem sa radnom snagom i moraju da više plaćaju radnike ne bi li im država izašla u susret kroz poreska rasterećenja.

Kazao je da će poslodavci do nekog nivoa moći da povećaju cenu i nadomeste nedostatak te radne snage, ali i da se, kako navodi, nedostatak radne snage gotovo nikako ne može nadoknaditi čak ni sa velikim povećanjem zarada.

Atanackovoć je u vezi sa zatvaranjem radnji brenda Orsay rekao da se ovakvi slučajevi mogu očekivati i u budućnosti, i da, što se tiče ljudi koji u ovakvim slučajevima ostaju bez posla, treba biti oprezan i primorati poslodavce da pripreme neke rezervne fondove.

– Ako neko ode u stečaj iz te stečajne mase zaposleni koji nisu primili zarade ili koji tek treba da primaju, moraju da imaju prioritet. Neko kad ode u stečaj, kad zatvori poslovanje, on uvek ima neku robu ili objekte koje mogu da se prodaju i iz te cene da se nadoknade zarade zaposlenima koje su izostale ili koje se predviđaju u narednom periodu – kazao je on.

Objasnio je da bi u tim slučajevima trebalo da budu isplaćene otpremnine koje se odnose na prosečnu zaradu u prethodnoj godini, kao i da se njima pokriju naredna dva do tri meseca.

Potom, prema rečima Atanackovića, zaposleni idu na berzu rada i tamo primaju naknade za određeni period, koje su nešto niže, nego što je minimalac.