TURBULENTNO I NA TRŽIŠTU NOVCA Dolar se dobro držao, valute su imale oštre padove

Bitportal | 08:31 | 02.01.23 Finansije

Burna protekla godina.

Shutterstock

Godinu za nama pamtićemo i po rastu cena, ali i po promenama na tržištu valuta. Prvi put posle 20 godina, i to zbog krize uzrokovane ratom u Ukrajini, evro i dolar postigli su paritet. Izjednačeni su bili 11. jula, kada se za 1 dolar mogao kupiti tačno 1 evro. Početkom godine, jedan evro vredeo je 1,4 dolara. Evre za dolare bilo je najbolje zameniti 6. februara, a najgore 27. septembra, kada je dolar tokom godine bio najjači. Na kraju godine, evro je povratio primat neznatno u odnosu na evropsku valutu.

Britanska funta je beležila uspone i padove, najviše zbog Bregzita i smrti britanske kraljice Elizabete, dok je kriza u Ukrajini imala sekundarni uticaj. U proseku se za 1 funtu mogao dobiti 1,5 evro, najviše u avgustu 1,9 dok na kraju godine može 1,1 evro.

Ruska rublja je zbog rata u ukrajini beležila velike oscilacije koje bi se mogle nazvati „zemljotresom“ na tržištu. Jedan evro bio je 84 rublje na početku godine, da bi odmah posle ulaska ruske vojske u Ukrajinu počeo da skače, pa je 9. marta bilo potrebno izdvojiti rekordne 154 rublje za 1 evro. Ubrzo potom je rublja počela da jača i u ovom trenutku vrednost evra u odnosu na rublju pala je na 70, piše Euronews.

Posle dosta oscilacija, Evropska centralna banka zauzela je dosta tvrd stav i podizala je referentnu kamatnu stopu, ali je FED to uradio dosta ranije. Profesor Velimir Lukić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je ova godina definitivno godina američkog dolara, jer je ova valuta dramatično porasla u odnosu na sve ostale svetske valute.

Najranjivija valuta, kako je rekao, u svetu su trenutno britanska funta, koja je dosta izgubila, što zbog ekonomske situacije, što i zbog međunatrodnih odnosa, jer neće imai značaj koji je imala ranije. Profesor, međutim, smatra da su i evro i dolar i dalje sigurna pribežišta. Na pitanje da i onda štedeti u evrima, dolarima ili dinarima, profesor kaže da zagovara štednju na bazi principa diversifikacije – u više valuta i savetuje da se nikada ne vežete za sudbinu jedne valute, već da se novac čuva u više različitih, jer su česte i nepredvidive promene kursa.

– Kraj godine je dobio malu stabilizaciju, odnosno ublažavanje tog efekta dolara. Jen je najviše izgubio vrednosti u odnosu na dolar, čak 20 odsto, a britanska funta 10 odsto. To je sve reakcija na politiku kamatnih stopa Američkih federalnih rezervi (FED). Kamatna stopa je sada na 4,5 posto i možemo da kažemo da je taj nivo daleko iznad nivoa na kojem se kreću referentne kamatne stope u Evropi, Britaniji i drugim zemljama – rekao je Lukić.

On je istakao da je odnos na tržištu valuta ove godine direktno posledica, kako geopolitičkih kretanja, tako i turbulencija zbog cena energije i vođenja monetarne politike.

Na početku ruske agresije na Ukrajinu ruska rublja dramatično je izgubila na vrednosti. Na kurs je uticala i odluka ruskog predsednika Vladimira Putina krajem marta da “neprijateljske” zemlje gas moraju da plaćaju u rubljama.

Profesor napominje da se ruska valuta stabilizovala i da je njen odnos čak i povoljniji nego pre rata u Ukrajini. To je, kako je naveo, razumljiva posledica želje da se izvuče kapital, što strani, što domaći, iz Rusije, a jedini način je bio da se konvertuje u stranu valutiu koja bi potom napustila Rusiju.

– Kada je prvi talas završen i kada su druge zemlje zavele određene mere sankcija, prema Rusiji, onda ste imali jednu prilično logičnu situaciju. Rusija je zemlja velika izvoznica energije i ona faktički svoj spoljnotrgovinski bilans uglavnom balansira na konto izvoza energetskih resursa. sa druge strane, ako ste prekinuli svaki vid trgovine i poslovne saradnje sa Rusijom, onda je logično da količina roba i usluga koja ulazi u Rusiju će da presahne i to se i desilo – objasnio je profesor.

Kako je naveo, devizno tržište na to reaguje i ako država nema potrebu za stranim sredstvima da bi podmirila neke kupovine u inostranstvu, što je sada situacija u Rusiji, onda se zapravo dešava da imaju suficit u platnom bilansu koji dovodi do priliva stranih sredstava u zemlju, koja se moraju konvertovati u lokalnu valutu, tako da oni sada imaju pritisak za apresijacijom rublje.

Što se tiče domaće valute, srpski dinar je vrlo malo menjao svoju vrednost. Na početku godine je za jedan evro bilo potrebno izdvojiti oko 117 dinara, a toliko je potrebno i danas.

– Naša centralna banka je vodila jednu dosta balansiranu politiku gde je intervenisala na deviznom tržištu na pravi način. Devizno tržište je, posebno u zemljama kao što je naša, izuzetno osetljivo, čak preosetljivo na neka dešavanja i zbog toga je važno da centralne banke reaguju. U martu i aprilu smo imali izvesne depresijacijske pritiske, koji su ublaženi prodajom deviza na našem deviznom tržištu i tada je došlo do određene korekcije. Međutim, ta korekcija se tokom cele godine kretala u vrlo uskim rasponima, od 0,1 do 0,2 posto vrednosti promene deviznoa kursa, što je jako malo i ukazuje na visok nivo stabilnosti deviznoga kursa – naveo je profesor.

On je napomenuo da se u drugoj polovini godine tržište stabilizovalo i da je NBS ne samo nadoknadila iznos deviza koje je ranije prodala na međubankarskom tržištu, već da su one zapravo i porasle.

– Ovu godinu završavamo, barem kada je reč o našim građanima, na jako sigurnom i komfornom nivou deviznih rezervi, koje iznose više od 17 milijardi evra i koje su dovoljne da bi se amortizovali eventualni potresi na tržištu valuta – rekao je profesor.

Lukić je napomenuo da završavamo godinu sa jačim dinarom nego što je bio na početku godine i sa rekordnim rezervama.

– Ne očekujemo neke prevelike promene, jer najveći deo deviza odlazi na energente, a oni su već nabavljeni ranije ove godine. Očekujem da dinar bude na približnom nivou i u narednom periodu, od tri do šest meseci, za koliko se mogu davati prognoze – naveo je Lukić.