TURBULENCIJE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU U kojoj valuti je sada nakon niza poremećaja najsigurnije štedeti

BizPortal/Blic | 15:07 | 05.09.22 Finansije

Na poremećaje je naročito uticao rast dolara.

Shutterstock

Pre deset godina za 1.000 evra moglo se dobiti 103. 000 dinara. Hiljadu dolara vredelo je tada 81. 000 dinara, a hiljadu švajcarskih franaka 85.000 dinara. Danas je računica potpuno drugačija. Situacija sa evrom nije se mnogo promenila, ali sa dolarom i frankom jeste – i to drastično.

Evro je pre 10 godina vredeo 103, 77 dinara. Dolar je imao vrednost 81, 08 dinara, a približno je vredeo i švajcarski CHF – 85, 6 dinara. Vremenom, a posebno u poslednjem periodu, u sadejstvu sa različitim krizama, jačali su i dolar i franak – franak danas vredi 120 dinara, dolar 118, a evro 117 dinara.

Evro

Godina / Vrednost u dinarima:

2012. 103, 7

2017. 123, 2

2022. 117, 3

Dolar

Godina / Vrednost u dinarima:

2012. 81

2017. 116, 1

2022. 118,6

Funta

Godina / Vrednost u dinarima:

2012. 85, 6

2017. 114, 0

2022. 120,6

Zvanična statistika pokazuje koliko su pojedine pomenute valute ojačale u periodu od 2012. do 2022. godine. Evro je sa vrednosti od oko 103 dinara porastao do 117, dok je najveći indeks vrednosti imao 2017. godine i iznosio 123 dinara.

Dolar i funta su januara 2012. oa tokom narednih nekoliko godina beležili blagi rast, da bi se njihove vrednosti tokom prethodnog perioda značajno pomerile u plus.

Američki dolar i evropska moneta su konstantno u tihoj borbi, da bi ovog septembra 2022. godine dolar bio jači otprilike za 1,5 dinara. Slabljenje evra je posledica energetske krize koju je prouzrokovao, između ostalog, i rat u Ukrajini. Slabljenje evra je, kako ukazuju stručnjaci, rezultat sporije reakcije Evropske centralne banke (ECB) u odnosu na Američke federalne rezerve (FED) u podizanju referentne kamatne stope, kao odgovora na inflaciju.

Tržišni strateg u kompaniji za međunarodna poslovna plaćanja Ikuals mani Tanim Islam kaže da će gasna kriza nastaviti da šteti evru.

– Dok se Nemačka priprema za potpuno zatvaranje isporuke gasa iz Rusije tražeći alternativne izvore, kao i skladištenje gasa sa 85 odsto kapaciteta, vesti će verovatno uticati na evro u narednim mesecima. Sa porastom rizika od recesije i povećanjem izgleda za racionalizaciju tokom zime – naveo je on.

Na pitanje o perspektivi pomenutih valuta, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da isplativost niko ne može da garantuje.

– Većina naših građana kupuje male količine novca. Vrednost dolara je vrlo nestabilna, ali kada su velike količine novca u pitanju, tada je bitno obratiti pažnju. Prognoze za budućnost, takođe je teško uspostaviti, ali što se tiče dolara ne verujem da će u budućnosti mnogo jačati, ali postoji i realna mnogućnost za nastavak slabljenja evra, nastavlja Savić.

– Kurs odražava ekonomske razlike između država. Amerika je jedna od najjačih i najstabilnijih država na svetu, trenutna svetska kriza pogađa i nju, ali ne u tolikoj meri kao Evropu. Posledice krize svakako će više osetiti Evropa, jer se Amerika trenutno mnogo bolje snalazi, što je i mogući razlog za ovakav odnos i vrednost valuta, zaključuje Savić.