SVET U KOJEM ŽIVIMO SE PROMENIO Srbija nastavlja sa odgovornom fiskalnom politikom

BizPortal | 15:33 | 07.03.22 Finansije

U slučaju nastavka geostrateških izazova sa kojima se Evropa suočava, država će učiniti sve da umanji negativne posledice po građane i privredu.

Youtube.com/lovini/Printscreen

Nastavljamo sa odgovornom fiskalnom politikom

Ministar finansija Siniša Mali poručio je danas na otvaranju Kopaonik Biznis foruma da Srbija nastavlja sa vođenjem odgovorne fiskalne politike i da će u slučaju nastavka geostrateških izazova sa kojima se Evropa suočava, država truditi da minimizira negativne posledice po građane i privredu i da će preuzeti teret naredne krize na sebe, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

-Tema ovog foruma je održiv razvoj ali ja bih dodao održiv razvoj u vreme globalnih izazova. Svet u kojem danas živimo nije isti, mnogo toga se promenilo – poručio je ministar Mali.

Ministar je naveo da naša zemlja ima jake i čvrste finansije i novac i da je spremna da se suoči sa novonastalom situacijom, kao što je to uradila u uslovima pandemije.

-Uprkos pandemiji pokazali smo da znamo i želimo da se brinemo o onima kojima je naša briga najpotrebnija, a to su sada mladi. Na njima je budućnost, zbog njih gradimo autoputeve, nove bolnice, bavimo se zelenom agendom. Ako nemamo dece u našoj zemlji, ne vredi nam da se bavimo ekonomijom i bilo čime drugim – rekao je Mali.

On je naveo da se globalni događaji na koje Srbija ne može da utiče samo nižu: posle pandemije, krenula je kriza u lancima snabdevanja, pa zatim energetska kriza, rast inflacije i na kraju konflikt u Ukrajini.

-Ako pogledate niz globalnih izazova, to je čitav niz ne samo za srpsku, već globalnu ekonomiju. I pitanje je kako će se dešavati dalje. Okolnosti se promenile, svet se promenio – kazao je Mali.

Prema njegovim rečima, Srbija u ovim uslovima krize nastavlja da vodi odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku.

-Vodimo računa o svakom dinaru i nastojimo da minimiziramo posledice ovih kriza na građane Srbije, ali sa druge strane prioritet nam je ekonomski rast. Nastavljamo sa reformama. Neko će reći da su prioriteti drugačiji, ali mi kažemo – ne. Zajedno sa MMF-om nastavljamo da radimo na reformi Poreske uprave, na uvođenju novog sistema fiskalizacije, e-faktura, novih fiskalnih pravila. Radimo sve ono što je neophodno da na duži vremenski period obezbedimo stabilnu fiskalnu politiku i da ona, uz pomoć monetarne politike obezbedi i rast i stabilnost – naveo je Mali.

Ministar Mali je naveo da će u punoj meri biti obezbeđena i stabilnost na tržištu, potencirajući tu značaj robnih rezervi.

-I kada je brašno u pitanju, kukuruz, pšenica i gorivo, voda, pirinač, šećer, so…to radi odgovorna država. Ono što je bitno što mi nakon dve godine krize i dalje imamo dovoljno novca. Jake su nam i stabilne javne finansije da možemo da nabavimo sve ono što je neophodno. To je jedan od važnih faktora borbe protiv ove krize. U slučaju veće nestašice, država ima čime da reaguje i u budućnosti – naveo je Mali.

On je podsetio i da su zamrznute cene životnih namirnica i goriva. Uprkos drastičnom povećanju cene struje u svetu, za građane Srbije nema povećanje struje, što je opet dokaz da teret krize država preuzima na sebe.

Mali je rekao da će se nastaviti sa praćenjem dešavanja na globalnom tržištu.

Vodili smo dobru ekonomsku politiku, zato smo imali rast

-Sve se menja iz minuta u minut, pratićemo, ako bude bilo potrebno država će ponovo reagovati i prihvatiće teret svake naredne krize na sebe – rekao je ministar.

Ministar je podsetio na dosadašnje rezultate, istakavši da je ključno bilo održati radna mesta i da ne dođe do zataranja fabrika jer nam je trebala čitava decenija da podignemo svoju industriju.

Govoreći o trenutnim merama koje su još uvek na snazi, podsetio je i da je još uvek u toku druga garantna šema za mala i sradnja preduzeća. Cilj je bio da se podigne likvidnost firmi. Država bankama garantuje kredite koje odobravaju, a sve u cilju da firme imaju obrtna sredstva i prebrode krizu.

Kada je reč o građanima, od početka ove godine, penzionerima je isplaćeno po 20.000 dinara jednokratne pomoći, zaposleni u zdravstvu su dobili po 10.000 dinara, a mladima u Srbiji je isplaćeno po sto evra.

Govoreći o rezultatima u ekonomiji, podsetio da naša zemlja, kada se pogledaju kumulativno dve protekle godine ima najveći rast BDP u Evropi.

-To znači da smo nešto dobro uradili. Da ekonomska politika nije bila dobra, ne bismo imali rast – ocenio je on.

Kaže i da je BDP po glavi stanovnika, zabeležio rast od 65 odsto u poslednjih deset godina.

Govoreći o investicijama, Mali je rekao da se ne odustaje od programa Srbija 2025 i ulaganja od 14 milijardi evra u narednom periodu, koja on predviđa. Za ovu godinu budžetom su predviđene kapitalne investicije od 486 milijardi dinara.

Ministar Sinisa Mali — Youtube.com/Savez ekonomista Srbije/Printscreen

Kazao je i da će danas na sednici Vlade Srbije biti potpisan ugovor o izgradnji novog mosta u Novom Sadu, kao i da će se graditi obilaznice u Valjevu i Svilajncu.

Radi se i na sprovođenju zelene agende, izgradnji kanalizacione mreže, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Završava se i fabrika vakcina, koja nam omogućava samostalnost ako se desi nova pandemija. Nastavlja se i izgradnja brzih pruga, od kojih je revitalizacija pruge Beograd – Niš, prioritet. Sredinom marta u saobraćaj će biti pušten i brzi voz do Novog Sada.

Prema njegovim rečima, imamo preko 90 investitora koji su najavili ulaganja i otvaranje 37.000 radnih mesta. Zemlja smo koja je na korak od investicionog rejtinga, što treba da se desi krajem ove ili početkom sledeće godine.

Značajan akcenat u svom izlaganju Mali je stavio i na projekat Otvoreni Balkan ističući da su očekivanja da on doprinese i bržem protoku robe i kapitala.

Poručio je i da će javni dug ostati stabilan istakvši da on trenutno iznosi 51,4 odsto BDP-a.

Srbija neće voditi ratove velikih sila, ne treabju nam svađe i podele

Govoreći o standardu građana, Mali ja naveo da je i dalje cilj da prosečne plate do 2026. godine iznose 1.000 evra a penzije 500 evra. On je podsetio da je u decembru prošle godine prosečna zarada iznosila 635 evra i da su plate i penzije ako se porede decembar 2021. u odnosu na 2020. nominalno porasle 12,9 procenata, a realno 4,6 odsto.

Rekao je i da je država intervenisala sa tri paketa mera vredna 8,8 milijardi evra, odnosno 18,2 odsto BDP-a.

-Zbog mera koje smo preduzeli i načina na koji smo reagovali, niko nije odustao od investiranja u Srbiji. Stvorili smo most poverenja i kredibilitet da kad nešto kažemo to i ispunimo – naveo je Mali.

Ministar je zaključio da je za nastavak reformi potrebno obezbediti mir i stabilnost.

-Srbija neće da vodi ratove, ne želimo da budemo deo igara velikih sila. Održivi razvoj da, ali moramo da imamo u vidu globalne izazove sa kojima se suočavamo. Mir je važan, kao i stabilnost. Ne trebaju nam svađe i podele. Mi ostvarujemo dobre rezultate, treba još bolje da radimo, da se borimo za svaku novu fabriku i radno mesto, kilometar autoputa i brze pruge. Monetarna i fiskalna stabilnost su nam potrebne i verujem da ćete podržati takvu politku. Za sve ostalo ćemo naći rešenje – zaključio je Mali.