RAT U UKRAJINI OTVORIO PANDORINU KUTIJU Dolazi period skupih kredita

BizPortal | 12:24 | 28.03.22 Finansije

Duboko u senci ratnih zbivanja, već nedeljema traje haos na finansijskim tržištima; u prvom su planu, naravno, cene sirovina, na čiji rast niko ne može ostati ravnodušan.

Pozitivan trend na tržištima roba nije posebno iznenađenje – ruska intervencija u Ukrajini u stvari je dovela do usijanja, kao što se moglo i pretpostaviti, jer je o intenzivnom rastu cena sirove nafte, prirodnog gasa i hrane bilo govora još prošle godine. Ali dramatičan rast cena sirovina gurnuo je u drugi plan još jedan neugodan trend koji se pomalja iza brda. Reč je o – kamatnim stopama.

Rast dugoročnih kamatnih stopa u SAD-u…

Dugoročan trend pada kamatnih stopa proteže se decenijama. Njegovi počeci datiraju još od osamdesetih godina prošlog veka, kada su razvijene zemlje uz dosta muke uspele da stave pod kontrolu inflaciju isprovociranu naftnim šokovima (usled embarga, a potom i Iranske revolucije). Jednom kad su stvari krenule nizbrdo (u doslovnom, ne i u figurativnom smislu), trend se otegnuo duže nego što su to očekivali i najveći optimisti.

I puno dublje nego što je iko mogao da zamisli. Svaki put kada se činilo da bi trend mogao da bude prekinut, iz ovih ili onih razloga usledila je intervencija američke centralne banke koja bi dodatno pojačaala već etablirani trend i gurnula kamatne stope još niže.

Poslednji takav zaplet odigrao se krajem 2018. godine, a rezultirao je povlačenjem monetarnih vlasti, nakon čega se kamatna stopa na desetogodišnje američke državne obveznice (SAD 10 g) spustila na rekordno niskih 0.5 odsto.

Ali sada prostora za manevar naprosto više nema.

Likvidnost, doduše, postaje sve izraženiji problem na finansijskim tržištima, o čemu svedoči i recentna bizarna epizoda koja je iznedrila dramatičan rast cene nikla.

FED je u ovoj situaciji zapravo nemoćan jer inflaciju koja je već odavno izašla iz okvira „prolaznog fenomena“ naprosto više nije moguće ignorisati, kao što sugeriše uporedan prikaz dugoročnih kamatnih stopa i stope inflacije u proteklih desetak godina.

Dugoročne kamatne stope debelo zaostaju za inflacijom, a FED opasno kaska za akaktuelnim dešavanjima, zbog čega je u martu doneta odluka o povećanju kamatnih stopa, dok predstavnici monetarnih vlasti već neko vreme najavljuju dugu i iscrpljujuću kampanju u pokušaju obuzdavanja inflacije. Drugim rečima, potez iz marta označava tek početak trenda.

… i Evropi

Za to vreme još se čeka na konkretne poteze Evropske centralne banke – inflacija na Starom Kontinentu nešto je blaža, a ekonomski oporavak s ove strane Atlantika manje dinamičan, pa centralna banka i dalje kupuje vreme. Stvari bi možda izgledale ponešto drugačije bez ruske invazije, no ovako je dramatičan rast cena roba ugasio svaku nadu da bi se inflatorni pritisci tokom ove godine mogli značajnije smanjiti, prenosi Index hr.

Kada je reč o očekivanjima investitora, nema nikakvih dilema – u očekivanju radikalnog zaokreta i promene kursa monetarne politike dugoročne kamatne stope rastu već neko vreme. I to još od prve polovine prošle godine, kada je inflacija iskočila iz dugogodišnjih (skromnih) okvira.

U tom je razdoblju stopa prinosa na desetogodišnje italijanske državne obveznice doslovno učetverostručena, dok se hrvatski ekvivalent utrostručio. Čak ni fiskalno odgovornije zemlje poput Nemačke nisu mogle da izbegnu sličnu sudbinu (makar se prinos od 0.5% na desetogodišnje obveznice još uvek može smatrati prilično skromnim).

Ali prave razmere preokreta najlakše je uočiti u širem vremenskom kontekstu; konkretno, u proteklih desetak godina. Početak tog razdoblja poklapa se sa evropskom dužničkom krizom zbog koje su, u kombinaciji sa „junk“ kreditnim rejtingom, obveznice odražavale vrlo izdašnu premiju za rizik (prinose veće od 7%).

Na kraju razdoblja (uz pozitivnu reviziju kreditnog rejtinga) prinosi su se spustili na nikad nižih 0.5%.

Rast kratkoročnih kamatnih stopa i kredita

Intenzivan rast kamatnih stopa zapravo je refleksija pozicioniranja investitora, poučena nedavnim potezima (i najavama) centralnih banaka koje direktno utiču na cenu kapitala u sadašnjosti. U ovom trenutku, centralne bankarske institucije definišu kamatnu stopu na prekonoćne (overnight ili o/n) pozajmice, a iz te osnovice izvedene su kamatne stope na duža razdoblja, oblikovane aktuelnim kursom monetarne politike i očekivanjima investitora. Rezultat je kriva prinosa koja u normalnim okolnostima raste, što u prevodu znači da su kamatne stope na duže rokove dospeća više (od onih na kraće rokove dospeća).

Uz već pomenute promene u segmentu dugoročnih kamatnih stopa (prinosa na državne obveznice), tektonske poremećaje uslovljene rastućom inflacijom, a onda i zaokretom u monetarnoj politici, relativno je lako prikazati i pomoću kratkoročnih kamatnih stopa. Za početak, možemo se primetiti kako je najava agresivnijeg podizanja kamatnih stopa FED-a uticala na Libor USD kamatnu stopu (na kredite u dolarima).

Već je početak godine (dok je FED držao kamatne stope u rasponu od 0 do 0.25%) dao naslutiti u kojem će se smeru stvari kretati, no nepuna tri meseca kasnije svedočimo rapidnom rastu kamatnih stopa; na rok od godine dana (12 m), cena kapitala već sad premašuje visinu od 2% i jasno oslikava agresivne stavove američke centralne banke koji onda posredno utiču na formiranje cene kapitala u dužim razdobljima.

Ilustrovanim rečima opisano – kriva prinosa poprimila je znatno strmiji oblik.

Kratkoročne kamatne stope u ovoj su priči bitne jer predstavljaju temelj pomoću kojeg se formiraju kamatne stope na kredite; trošak većine kredita (fizičkim i pravnim osobama) najčešće se definiše kao jednostavna suma kratkoročne kamatne stope (do 12 meseci) i fiksne marže (koju obračunava poslovna banka).

Naravno, krediti u dolarima (ili s valutnom klauzulom u američkoj valuti) u ovim su krajevima poprilična retkost, puno češće su u igri krediti u evrima ili sa valutnom klauzulom u evropskoj valuti.

U tom slučaju se umesto Libora primjenjuje Nacionalna referentna stopa (NRS) ili Euribor jer Evropska centralna banka još nije menjala kamatne stope.

Rast BDP-a — Youtube.com/lovini/Printscreen

Štaviše, tromesečni Euribor, koji nekim domaćim bankama služi kao osnova za izračunavanje kamatne stope na stambene kredite, od početka je godine porastao za otprilike 10 postotnih bodova (s -0.58% na -0.48%), signalizirajući promenu dosadašnjeg trenda.

Ali zbog inflacije (isprovocirane dramatičnim rastom cena roba) sigurno se neće sad zaustaviti.

Rapidan skok dugoročnih kamatnih stopa sa početka priče jasno pokazuje kako će se stvari dalje razvijati, prelivajući se u rast kratkoročnih kamatnih stopa. Drugim rečima, ovo je tek početak i prema svemu sudeći upravo svedočimo početku nove ere viših kamatnih stopa i skupljih kredita.