STIGLI SMO DO VRHA INFLACIJE U Srbiji je već u padu – u Evropi je malo drugačije

Stanko Stamenković | 08:37 | 08.09.23 Finansije

Imamo dobre šanse do kraja godine.

Foto: Shutterstock

U svom najnovijem izveštaju, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaže da su potrebne dalje reforme kako bi se evropska Unija uhvatila u koštac sa inflacijom, pa je preporuka da ECB nastavi sa podizanjem kamata. Ni iz evropske centralne banke još uvek nisu spremni da proglase pobedu u ovoj borbi, te ne isključuju dalje zatezanje monetarne politike. Domaća predviđanja ipak ulivaju više pozitivizma sa tvrdnjom da se ciklus zaoštravanja najverovatnije približava kraju.

Godišnja stopa inflacije u evrozoni je u avgustu bila 5,3 odsto, što je isto kao u julu, saopštio je Evrostat. Cene hrane, alkohola i duvana su u avgustu skočile za 9,8 odsto međugodišnje, usporivši sa julskih 10,8 odsto, a cene usluga za 5,5 odsto, za nijansu manje od julskih 5,6 odsto. Međugodišnja inflacija u Srbiji je od aprila u padu i u junu ona iznosila 13,7 odsto, a očekivanja NBS su da na kraju 2023. spusti na oko 8 odsto.

OECD: „Kamate podizati što duže“

U izveštaju objavljenom 6. septembra, OECD je naveo da Evropska centralna banka (ECB) treba da podiže kamatne stope što je duže moguće, da bi inflaciju vratila na održivi put ka cilju od dva odsto. Ovde se takođe navodi da privatna potrošnja, koja obezbeđuje skoro jednu četvrtinu BDP-a, trenutno raste u evrozoni i podržava je snažno tržišta rada, piše Blic.

Izveštaj se javlja usred nastavka problema u mnogim zemljama nakon dugotrajnih efekata pandemije korona virusa, ali i posledica ruskog vojnog napada na Ukrajinu. Ekonomski oporavak nakon pandemije i dalje nailazi na prepreke, s obzirom na rastuće cene energenata, što je direktno povezano s konfliktom u Ukrajini. Osim toga, evropske zemlje su promenile svoju energetsku strategiju, smanjujući svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali što je rezultiralo rastom troškova života i stvaranjem nove dinamike u ekonomskom pejzažu kontinenta.

Poslednji podaci u avgustu pokazali su da je inflacija u 20 zemalja evrozone iznosila 5,3 odsto, a prema projekcijama bi trebalo da se smanji na 3,2 odsto u 2024. godini. Na mesečnom nivou je inflacija u evrozoni porasla za 0,6 odsto u odnosu na jul, a godišnja stopa bazne inflacije je u avgustu pala na 5,3 odsto sa julskih 5,5 odsto.

ECB: Oprezan optimizam u usporavanju inflacije

U nastojanju da obuzda inflaciju, ECB je sukcesivno povećavala kamatne stope, dovodeći ih na 3,75 odsto u julu, što je zajednički rekord koji je poslednji put viđen 2000. godine. Glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn, nedavno je izrazio oprezan optimizam da se inflacija usporava u intervjuu za irsku poslovnu publikaciju, ali je rekao da je potrebno mnogo više podataka pre nego što će mu biti prijatno da proglasi pobedu.

Pošto je podigla kamatne stope na svakom od svojih prethodnih devet sastanaka, ECB sada raspravlja o tome da li da ponovo poveća 14. septembra, možda poslednji put u ovom ciklusu zaoštravanja kako bi osigurala da postigne ciljnu inflaciju od 2 odstot ili da pauzira s obzirom na brzo pogoršanje izgleda rasta.

Govoreći za irski The Currency u intervjuu, Lejn je rekao da su brzi podaci prošle nedelje koji pokazuju smanjenje osnovnih pritisaka na cene „veoma dobrodošli“ i da je vest u skladu sa predviđanjima banke iz juna.

– Kao što sam rekao, jedan mesec podataka je samo jedna informacija: moramo da vidimo da se to nastavlja. Detaljni podaci o inflaciji se pojavljuju tek sredinom meseca. Tako da ćemo morati da vidimo – rekao je on.

Banka se suočava sa dilemom jer je stopa na depozite već na visokom nivou od više od dve decenije i ekonomski rast je stagnirao u poslednja tri kvartala, ali rast cena usluga je tvrdoglav, a plate i dalje brzo rastu, što ukazuje na stalne pritiske cena. Imajući sve to u vidu, tržišta vide samo jednu od četiri šanse za povećanje 14. septembra, ali ipak očekuju da će se povećanje od 25 baznih poena na 4 odsto dogoditi pre kraja godine, pre smanjenja stope od sredine 2024. godine.

FED najavio novo povećanje kamata kako bi obuzdao inflaciju

Američka centralna banka (Fed) će možda morati dalje da podiže kamatne stope kako bi zaustavila još uvek previsoku inflaciju, ali ne isključuje ni mogućnost ostanka na sadašnjem nivou, nedavno je saopštio je predsednik Fed-a Džerom Pauel.

– Pažljivo ćemo pristupiti kada budemo odlučivali da li da dodatno pooštrimo ili, umesto toga, da zadržimo kamatnu stopu konstantnom i čekamo dalje podatke, rekao je Pauel u uvodnom obraćanju na godišnjem Fed-ovom Simpozijumu o ekonomskoj politici u Džekson Holu.

On je dodao da je posao Fed-a da inflaciju spusti na dva odsto, i da će on to učiniti. Iako je trenutni pad ocenio kao „dobrodošao“ Džerom Pauel je rekao da je inflacija „i dalje previsoka“.

– Spremni smo da dalje povećavamo kamatne stope ako je potrebno i nameravamo da držimo politiku na restriktivnom nivou sve dok ne budemo uvereni da se inflacija kreće održivo naniže ka našem cilju, rekao je on.

Fed je povećao kamatne stope za 5,25 procentnih poena od marta 2022. godine, a inflacija u SAD se pomerila na 3,3 odsto sa svog vrhunca od 7 odsto prošlog leta.

NBS: Inflacija u Srbiji se nalazi na opadajućoj putanji

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na jučerašnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. Predah u podizanju kamata NBS je obrazložila nastavkom popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, što bi trebalo da doprinese padu uvozne inflacije, kao i nastavak pada domaće inflacije i povratak u granice cilja.

– Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji i u julu je iznosila 12,5 odsto, što je za 3,7 procentnih poena niže u odnosu na mart, kada je dostigla vrhunac. Pritom, podatak o baznoj inflaciji, koja je snižena sa 11,3 odsto u martu na 9,4 odsto u julu, ukazuje na to da se usporavanje inflacije duguje ne samo padu svetskih cena energenata i hrane već i preduzetim merama monetarne politike NBS, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Ona je u nedavnom intervjuu za Politiku rekla da je vrhunac međugodišnje inflacije iza nas i da će rast cena biti znatno manji nego ranije. Tom prilikom je istakla da smirivanju opšteg nivoa cena govori podatak o mesečnoj inflaciji, koja je u julu bila negativna i iznosila minus 0,1 odsto. Kada je reč o rastu kamata, guvernerka je rekla da se, s obzirom na očekivano kretanje međugodišnje inflacije koje podrazumeva njen oštriji pad, ciklus zaoštravanja monetarnih politika najverovatnije približava kraju.

Centralna banka objavila je izveštaj o inflaciji u kojem je navedeno da se očekuje da međugodišnja inflacija u Srbiji na kraju 2023. godine bude na nivou od oko osam odsto.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.