SRPSKI BANKARI IMAJU REKORDNU ZARADU Nije ni čudo – usluge papreno naplaćuju
Foto: Shutterstock
Srpski bankari mogu da se pohvale rekordnom zaradom u prethodnoj godini, a kako i ne bi kada su neki njihovi proizvodi čak četvorostruko skuplji nego u nekim zemljama Evropske unije. Konkretno, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu u našim do jučerašnjim „bratskim“ republikama Hrvatskoj i Sloveniji naplaćuje se po kamatnoj stopi od maksimalno 7,5 odsto, kod nas se tarifira i po 33,28 procenata! Čak je i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini duplo povoljnije nego ovde.
Drugim rečima, ako je građanin Srbije ušao u „crveno“ i tokom cele godine je zadužen 100.000 dinara na ovo zaduženje će banci platiti bezmalo 30.000 dinara! Kamate su gotovo na zelenaškom nivou. A, ako klijentu banke dođe na otplatu rata koja će probiti dogovoreni iznos dozvoljenog minusa i pređe u nedozvoljeno prekoračenje, neke banke to naplaćuju po godišnjoj kamatnoj stopi od preko 55,10 procenata!
Hrvat ili Slovenac ako su za isti iznos zaduženi plate 7.500 dinara. U Republici Srpskoj su kamate fiksne i kreću se između 12 i 15 odsto. Što znači, 100.000 dinara duga u RS košta najviše 15.000 godišnje kamate ili duplo jeftinije nego kod nas. U Crnoj Gori te kamate su, takođe, fiksne i iznose između 12 i 14 procenata. Već je uobičajeno postalo da se bankari „peru“ da je minus najlošiji proizvod i da je mnogo bolje uzeti keš kredit, a račun držati koliko god je moguće iznad nule, nije jasno kada banke koje rade i kod nas i na regionalnim tržištima, konkretno u Hrvatskoj i Sloveniji, imaju četiri puta nižu tarifu, pišu Novosti.
DOZVOLJENI MINUS KAO „VRZINO KOLO“ Najlakše se dobija, najteže isplaćuje, ali postoji rešenje
– Stara je priča da je dozvoljeni minus najskuplji bankarski proizvod i lako je objasniti da bankari sa njim najviše rizikuju, jer ne znaju koliko će ljudi da ga koristi i koliki iznos novca će morati da ostave na raspolaganju – kaže za Vladimir Vasić, bankarski stručnjak.
Zato je, smatra on, opravdano da kada nekom treba dodatni novac da ga nabavi po značajno povoljnijim uslovima kroz keš kredite, gde i klijent i banka znaju koliko se novca pozajmljuje i pod kojim uslovima.
– Moj savet je da ljudi bez preke potrebe ne ulaze u crveno, a ako baš moraju da to bude u veoma kratkom roku, dan-dva, najviše mesec – ističe Vasić.
Po njemu je opravdano da javnost postavi pitanje zašto su cene u našoj zemlji pojedinih usluga i do četiri puta više nego u komšiluku.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić objašnjava da je ovakva cenovna politika posledica tržišta, ali i velike potrebe naših građana za dodatnim novcem, što banke vešto i unosno koriste.
– Banke računaju i na to da većina naših građana ne zna prave cene njihovih usluga i veliki broj njih i ne čita ugovore koje dobiju. Ne znam koliko Narodna banka može da uradi da ograniči cene, ali ono što je sigurno moguće uraditi je da mi kao klijenti počnemo da više cenimo naš dinar. Razvijena društva veoma cene svoj cent ili peni. Mi prihvatamo da bukvalno bacimo 500 do 1.000 dinara. E kad se to sabere, na godišnjem nivou se nakupi ogromna cifra.
Nisko učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu u ukupnom stanju kredita je i očekivano s obzirom na to da pozajmice po tekućem računu predstavljaju jedan od najskupljih vidova kreditiranja, pre svega zbog toga što su vreme i obim ni hovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni, navode u NBS. Oni su uvek upozoravali građane da bi ove vrste pozajmica trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ove pozajmice, već da odluku donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.
Iz Narodne banke Srbije poručuju da je sasvim sigurno da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara itd. nego pozajmice po tekućem računu.
Ostaje nejasno da li bi ovakve naknade mogle institucionalno da se ograniče. Ako ne može, onda bi zarada od minusa morala dodatno i ozbiljno da se oporezuje. Zašto? Zato što gotovo da na planeti nema biznisa u kojem za godinu možeš da zaradiš čak trećinu uloženog! Naravno, ne legalnog!
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
