SRBIJA U VRTLOGU SVETSKE EKONOMSKE KRIZE Kako se borimo sa inflacijom i da li nam preti recesija?

BizPortal/24sedam/Bloomberg Adria | 09:43 | 18.07.22 Finansije

Našu ekonomsku situaciju trenutno odlikuje svojevrsna specifičnost. Dok cene energenata širom sveta rastu, kod nas Vlada raznim merama pokušava da obuzda poskupljenja.

Schutterstock

Rastući pritisci u cenama u skoro svim sektorima industrije, proizvodnje i prodaje u Srbiji već su pogurali inflaciju na rekordnih 11,9 odsto u junu i van svih projekcija relevatnih institucija u zemlji. Potrošačima ništa ne znači što ekonomski analitičari vide smirivanje inflacije posle leta, što će zavisiti mnogo od rata u Ukrajini, kojem se ne vidi kraj.

U Srbiji je specifična situacija, koja se, kao i uvek, može opisati kao komplikovana. S jedne strane, Vlada Srbije je uredbama ograničila neke cene hrane i izvoza poljoprivrednih proizvoda, nafte i gasa, dok s druge strane nastavlja da uvozi gas iz Rusije “po povoljnim cenama”, a zbog kolapsa u EPS-u takođe mnogo novca troši i na uvoz struje. Jasno je da uredbe neće moći da se donose doveka, te je tako prošle nedelje prvi poskupeo gas i za građane, i za privredu. Ovo poskupljenje ćemo tek osetiti uz već rekordnu inflaciju.

Inflacija dolazi spolja

– Kada pogledate cene energenata, kod nas su mirovale, dok su u Evropi rasle. To povećanje je neminovno i u drugom delu godine će se odraziti na sve cene. U kombinaciji sa rastom plata i penzija, to dodatno gura inflaciju – navodi Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Iz Kvartalnog monitora, u čijem radu Ranđelović učestvuje, još prošlog meseca su upozorili da će inflacija probiti planirane projekcije relevantnih državnih institucija.

netarne politike, Ranđelović navodi da su i ranije postojali neki pokušaji NBS da dodatnim instrumentima deluje, ali da su ti pokušaji propali.

– Tačno je da su efekti tih monetarnih instrumenata ograničeni, jer inflacija dolazi spolja. U narednom periodu možemo očekivati pooštravanje svih monetarnih politika, ali je pitanje efekta tih mera – navodi Ranđelović.

Očekivanja stručne javnosti, kao i tima analitičara Bloomberg Adrije, bila su da će Narodna banka Srbije snažnijim merama odgovoriti na rast potrošačkih cena kada je na prošlom sastanku podigla referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena.

Energenti dodatno podižu cene

Šta možemo da očekujemo kada država odluči da poveća cenu struje, što je neizbežno, a sa sledećim računima i kada je poskupljenje gasa u pitanju, teško je prognozirati, s obzirom na to da cene energenata uvek dodatno podižu cene i u proizvodnji, i u uvozu, kao i za građane, što se dodatno odražava na ukupnu inflaciju.

– Nema tako jasne korelacije između porasta cene gasa i porasta ostalih cena, naročito u nestabilnim vremenima, kada tržistima vladaju neekonomski uticaji, pesimizam i panika. Tada se u cenu ne ugrađuje samo sadašnji porast cene energenta, nego i očekivano dalje podizanje cena. Moralo bi se ući u cenu koštanja pojedinačnog dobra, pa izračunati očekivano poskupljenje – kaže Velimir Gavrilović, konsultant za energetiku.

Bloombergovo istraživanje iz aprila ove godine davalo je mogućnost recesije za 2022. u Srbiji od 20 odsto. Ekonomisti i analitičari nisu saglasni u vezi sa kontrakcijom ekonomije zemlje, navodeći različite razloge. Ono u čemu su saglasni je da će produženi konflikt u Ukrajini, ako se nastavi i u drugoj polovini godine, biti najveća opasnost po rast ekonomije u Srbiji.

Iz S&P Global Market Intelligence kažu za Bloomberg Adriju da se mogućnost kontrakcije ne čini kao verovatan scenario za Srbiju za ovu godinu.

– Ovaj scenario bi se mogao realizovati ukoliko bi sukob Rusije i Ukrajine imao duži i značajniji efekat na Srbiju nego što trenutno očekujemo, delom zbog slabijeg evropskog rasta ili veće inflacije. Vlada je do sada bila proaktivna u ograničavanju prelaska veće inflacije na domaćinstva, kroz različite šeme za ograničavanje cena osnovnih artikala. Pored toga, novi trogodišnji gasni sporazum sa Gaspromom po cenama ispod tržišnih će takođe pružiti podršku – rekla je Dragana Ignjatović, viši ekonomista u S&P Global Market Intelligence.

Najgori i najbolji scenario

Drugačije viđenje dolazi iz Ekonomskog insituta iz Beča, te Branimir Jovanović u izjavi za Bloomberg Adriju kaže da su u obzir uzimali najgori i najbolji scenario kada je u pitanju ekonomska aktivnost.

– Naš institut ne prognozira mogućnost recesije, ali smo u našoj poslednjoj projekciji imali dva scenarija, osnovni (tj. optimistički), koji je pretpostavljao da će se rat u Ukrajini smiriti oko sredine godine, i pesimistički, koji je pretpostavljao da će rat nastaviti do kraja godine. U osnovnom scenariju je rast BDP-a Srbije ove godine 3,6 odsto, a u pesimističkom nula odsto. Čini se da smo trenutno bliži pesimističkom scenariju, tako da, mogućnost recesije nije neznatna – navodi Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Prema procenama S&P, očekuje se realni rast BDP-a od 3,5 odsto u 2022. i 3,7 odsto u 2023. godini.

– Prisutna je mogućnost recesije ili slabijeg rasta sledeće godine. Opet, ne predviđamo recesiju u osnovnoj liniji, ali to bi se moglo promeniti u zavisnosti od trajanja sukoba između Rusije i Ukrajine i njegovog tekućeg uticaja na globalne cene roba i lance snabdevanja – rekla je Ignjatović za Bloomberg Adriju.