UZIMAJU PARE ČAK I ZA BLOKADU RAČUNA Banke izmišljaju dugove – samo što vazduh ne naplaćuju

Tamara Đurđević | 14:02 | 01.12.23 Finansije

Spisak je zaista predugačak.

Foto: Shutterstock

Brojne dužnike juče je obradovala vest da su banke u Srbiji na osnovu mera Narodne banke Srbije morale da otpišu dugovanja, u prosečnoj vrednosti 120 evra po korisniku, koji je doslovno izmišljen.

Sprovodeći kontrolu banaka NBS je radi zaštite korisnika utvrdila da postoje nepravilnosti koje su banke imale u poslovanju sa klijentima, tačnije fizičkim licima koji su imali nekativne tekuće račune.

Naime, u pitanju su računi koji građani uglavnom godinama nisu upotrebljavali, niti se preko njih vršila transakcija, ali se tu ipak stvorio određeni novčani dug jer su banke naplaćivale uslugu održavanja računa.

Dakle, ukupan iznos potraživanja koje banke neće naplaćivati od korisnika iznosi 2,94 milijarde dinara (25 miliona evra), odnosno prosečno 14.280 dinara po korisniku.

Podsetićemo takođe i da je Narodna banka Srbije prošle, 2022. godine donela jednokratnu odluku o ograničenoj ceni paketa platnog računa sa osnovnim uslugama koji je maksimalno mogao da košta 150 dinara, na godinu dana. Naravno, prvog dana isteka ove odluke banke u Srbiji bile su slobodne same da određuju cenu svojih usluga, pa je tako cena održavanja osnovnog računa „preko noći“ sa 150 dinara skočila na 300 do 1000 dinara, u zavisnosti od vrste paketa..

Šta banke u Srbiji sve naplaćuju?

Pored održavanja računa postoji dugačak niz usluga, za koje banke uzimaju novac, od onih „manjih“ koje koštaju oko nekoliko desetina dinara, pa sve do usluga koje koštaju i do 1.000 dinara.

Od sitnijih troškova na spisku je izdavanje čekova po ceni od 20 do 40 dinara po komadu (nekada koštali maksimalnih 20 dinara), kao i naplata plaćanja putem elektronskog i mobilnog bankarstva, gde samo jedna transakcija košta oko 30 dinara. Tu je i provera stanja na računu na bankomatima, nekada potpuno besplatna usluga, koja sada košta od 15 do 30 dinara.

Pojedine banke počele su pre godinu dana da naplaćuju i uručivanje platnih kartica u njihovim ekspoziturama , a već odavno se naplaćuju i obaveštenja u vidu SMS poruka o uplatama i isplatama.

Ukoliko se zahteva izdavanje kartice po hitnom postupku, koje je do prošle godine bilo besplatno, u domaćim ekspoziturama sada košta oko 400 dinara, a ukoliko kartica stiže na kućnu adresu banka će to naplatiti oko 800 dinara, umesto 50 dinara kolika je tarifa bila godinama unazad.

Gubitak kartice je loš iz dva razloga, osim onog glavnom gde se ostajete u rizuku da ne ostanete brzinom svetlosti bez novca, postoji i dodatni trošak. Poziv agenta u eskpozituru, i jedno dugme koje kartici menja status na nevažeću, tačnije blokada kartice košta više od 1.000d dinara.

Tada ćete, ukoliko ste, ne svojom krivicom, izgubili karticu, a na računu ste imali do 3.000 dinara, vi ste ti koji ćete snositi troškove, pored navedenog troška za blokadu. Banka snosi odgovornost i novčanu nadoknadu ukoliko je na računu veća suma od 3.000d dinara, ili ako se na neki način dokaže da kartica nije zloputrebljena. Promena PIN koda na bankomatima takođe košta, pa će banka na samo četiri promenjena broja uzeti od 150 do 250 dinara, kao i podizanje cene usluge podizanja novca sa bankomata ili šaltera drugih banaka.

Uz standardni procenat od dva ili tri odsto vrednosti transakcije uvećan je minimalan iznos koji se plaća banci sa 150 i 200 dinara na 200 i 250.

Banke naplaćuju i opomenu za odlazak u nedozvoljeni minus, preciznije ako klijent prekorači određenu sumu novca, banke šalju opomenu za prekoračenje koja košta oko 200 dinara.

Lista poskupljenja usluga se ovde ne završava, naime, od prošle godine banke u Srbiji uvele su i dodatnu naplatu za višestruke pokušaje za podizanje gotovine sa bankomata , ali i neuspele pokušaje plaćanja putem interneta.

Nažalost ne postoje stavke koje možemo da navedemo kao odgovore na pitanje šta je besplatno u domaćim bankama, jer sve one usluge koje su godinama bile besplatne ili „gratis“, jednostavno više nisu.

Od banke do banke se razlikuju cene usluga, a na građanima je da pametno odaberu onu najbolju, tačnije onu koja nudi najbolje (najjeftinije) usluge.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici