ŠIROM EVROPE, JOŠ 12 MILIJARDI MARAKA U SLAMARICAMA I mnogi Srbi čuvaju staru nemačku valutu, po navici

BizPortal/Euronews | 09:49 | 27.12.22 Finansije

I dalje ih je moguće prodati.

Foto: Youtube printscreen/ MegaBojan1993

Procenjuje se da u slamaricama i kasicama prasicama u Evropi građani još čuvaju više od 12 milijardi evra u nemačkim markama, iako je ova valuta sa kursnih lista „nestala“ pre više od dve decenije. Bundesbanka je samo ove godine zamenila skoro 50 miliona starog nemačkog novca za trenutno važeću valutu. U Narodnoj banci Srbije kažu ne poseduju informacije o količini nemačkih maraka koje se nalaze u našoj zemlji, prvenstveno zbog toga što su te novčanice postale vanopticajne 2002. godine, ali da ih pojedine banke i menjačnice i dalje otkupljuju, piše Euronews.

U NBS kažu da su ovlašćeni menjači od početka ove godine, zaključno sa 22. decembrom otkupili od fizičkih lica 38.900 nemačkih maraka, dok su banke od građana otkupile 118.300 nemačkih maraka. Iako duže od 20 godina nisu više zakonito sredstvo plaćanja, one se i dalje mogu naći u posedu građana koja ih iz nekog razloga još nisu zamenili za evre ili prodali za dinare.

Oni objašnjavaju da ovlašćeni menjači nemaju obavezu, ali, ako imaju poslovni interes, mogu da otkupljuju novčanice nemačkih maraka, kao i drugog vanopticajnog stranog novca, uz naknadu čiju visinu samostalno određuju.

– Kada je reč o menjačkim poslovima banaka, radi veće transparentnosti ovih poslova, NBS svakog radnog dana objavljuje na svom veb sajtu „Pregled podataka o minimalnom iznosu dinara koji banke plaćaju pri otkupu efektive, odnosno maksimalnom iznosu dinara koji banke naplaćuju pri prodaji efektive“. U njemu su dostupni podaci o bankama koje tog dana kupuju od fizičkih lica nemačke marke za dinare i podaci o minimalnim iznosima dinara koje banke plaćaju pri otkupu – kažu u NBS.

Oni navode da dve banke u Srbiji otkupljuju od građana nemačke marke i da za nju NLB Komercijalna nudi 57,6171 dinara, dom Raiffeisen banka daje 53,9935 dinara za jednu nemačku marku.

Dve decenije nakon uvođenja evra, novčanice i kovanice nemačke marke vredne nekoliko milijardi još nisu vraćene. Prema podacima Savezne banke, njihova ukupna vrednost krajem novembra bila je nešto ispod 12,3 milijarde, što odgovara sumi od oko 6,29 milijardi evra.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić kaže za Euronews Srbija da su razne situacije u kojima ljudi pronađu novac koji se decenijama ne koristi, ali da se najčešće dešava da nalazači budu naslednici preminule osobe.

– Ljudi su na raznim mestima čuvali novac i onda se, kada čovek umre, dešava da rođaci pronađu te stare novčanice u ormaru ili negde u fiokama, u zaturenoj fascikli ili među starim knjigama. Deo novca koji nije razmenjen za evre sigurno čuvaju i numizmatičari“, kaže profesor Grubišić.

– Nemačka je jedna od šest zemalja u evrozoni koje razmenjuju nacionalne novčanice i kovanice na neograničen period – rekao je član odbora Bundesbanke Johanes Berman. U Austriji i Irskoj, kao i u tri baltičke države Estoniji, Letoniji i Litvaniji, potrošači takođe mogu da menjaju novčanice i kovanice u svojoj staroj nacionalnoj valuti za evre na neodređeno vreme.

Ove godine je obim razmene u Nemačkoj prvi put povećan od 2018. godine, kada je Bundesbanka zamenila više od 49 miliona nemačkih maraka za evre, piše nemački Tagesschau.

Vesti o pronalasku slamarica preminulih rođaka na nekim iznenađujućim mestima i danas su aktuelne. Nemački portal navodi primer naslednika jedne kuće, koji je otkrio neke novčiće u staroj kolekciji baštenskih patuljaka svog oca. Bili su sakriveni u stomaku patuljaka. U Bundesbanci je za to dobio 26 evra u zamenu.

Prema pisanju DW pre dve godine je srećne ruke bio i nećak koji se spremao da proda kuću preminulog ujaka na jugu Nemačke, jer se našao u finansijskom škripcu. U kući ujaka je našao kese i kutije od cigareta pune para – ukupno oko 3,5 miliona maraka.

I jedna komoda koja je dospela humanitarnoj organizaciji u Lajpcigu pokazala se magičnom – u njoj je bilo skriveno nekih 27.000 maraka.

U Saveznoj banci pretpostavljaju da su određenu količinu maraka zadržali građani „za uspomenu“, a i da će se zanimljiv iznos naći i u kolekcijama numizmatičara širom sveta.

To je, piše Dojčevele, verovatno za manje apoene poput novčanica od pet maraka koje su bile retkost čak i dok je marka bila važeća, ali teško da će se u mnogim zbirkama naći novčanice od hiljadu maraka, kojih, kako navode nedostaje još oko 1,1 milion komada. Logično je pretpostaviti da su to u slamaricu stavili neki koji su ionako imali dovoljno. A to onda znači ne samo u Nemačkoj, jer je marka bila rado viđen gost i na Bliskom i Dalekom istoku, nešto ređe u Africi ili Americi. Tu su i zaključani bankovni pretinci Švajcarske ili Lihtenštajna i proći će još decenije dok banke ne steknu pravo da otvore sefove koje niko godinama nije koristio.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za Euronews Srbija da je za svaku pohvalu politika Nemačke banke da i dalje želi da otkupljuje marke od građana i napominje da je to „pošten pristup“.

– To je i deo odgovora zašto je Nemačka bogata i uspešna zemlja, jer su zakoni dobri i primenjuju se. Veliki broj Evropljana je imao marke, jer se u mnogim zemljama odomaćila kao najvažnija strana valuta. Mnogi su je čuvali za specijalne potrebe, crne dane i za budućnost, a to što se i dalje pronalazi je neretko i posledica inertnosti i nepotpune obaveštenosti građana – smatra Madžar.