SADA IMAMO 20 BANAKA – TREBA JOŠ MANJE? Stručnjaci kažu da postoji jasna računica

BizPortal/Blic | 10:27 | 12.05.23 Finansije

Pozitivno kretanje.

Foto: Shutterstock

Broj banaka u Srbiji godinama unazad se smanjuje. Konsolidacija je odavno na snazi i trend koji je i globalan, nije zaobišao ni Srbiju. Sada imamo 20 banaka, a bilo ih je i 47. Pre nekoliko dana zvanično su spojene još dve i stručnjaci kažu da tu nije kraj. Ocena je da je realan broj 10 do 15, kao i da za to postoji jasna računica.

Pre nekoliko dana Raiffeisen banka Beograd saopštila je i da je uspešno završeno pripajanje RBA banke, koje je prošle godine započeto akvizicijom 100% akcija ove banke (bivše Credit Agricole Srbija). Počev od 3. maja, dve banke posluje kao nova, integrisana Raiffeisen banka a.d. Beograd. Tako se srpsko finansijsko tržište smanjilo za još jednu banku i od danas zvanično postoji tačno 20 banaka u Srbiji.

A, tačno 47 banaka u Srbiji je radilo 2000. godine. Broj se smanjivao kontinuirano, pa je deset godina posle u Srbiji radilo 26 banaka. Stručnjaci su tada tvrdili i da je to previše za zemlju veličine Srbije i da je optimalan broj između 20 i 22 banke. Danas tvrde da će spajanja biti još.

– Mislim da je ovo faza i da će biti još konsolidacije banaka. Očekujem još spajanja, tako da će na kraju ostati 10 do 15 banaka. U principu, na milion stanovnika ide jedna banka, pošto nas ima oko šest i po miliona, znači nekih 6 ili 7 banaka – kaže Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije i dodaje da banke prolaze kroz različite tranformacije zbog ubrzane digitalizacije i prelaska na onlajn poslovanje.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis kaže za Blic da konsolidacija bankarskog tržišta u Srbiji zavisi od više faktora i da svaki od njih može pokrenuti, ili usporiti taj proces.

– Jedan od njih je stanje na globalnom bankarskom tržištu, koje je duže od decenije bilo jako stabilno. U ovom trenutku svedočimo pojedinačnim potezima, ali banke i dalje vrlo stabilno obavljaju svoju funkciju. Veoma je važno stanje globalne ekonomije. Dok su Sjedinjene Američke Države dosta uspešno zaustavile inflaciju, to se još nije dogodilo u eurozoni, tako da su prognoze rasta tržišta EU i dalje neizvesne. Na kraju, a možda najvažnije, konsolidacija zavisi i od stanja srpske ekonomije i bankarstva. Mi na sreću imamo duži period rasta BDP-a po solidnim stopama u odnosu na okruženje, imamo stabilne javne finansije, kao i veoma čvrstu monetarnu politiku. To sve čini dobre uslove za poslovanje, tako da bih rekla da nova preuzimanja ne mogu biti isključena, odnosno ona konkretno zavise od procene profitabilnosti investicije nekog budućeg investitora – ocenila je Papadakis.

Trend ukrupnjavanja, inače, nije samo karakterističan za Srbiju jer se slične stvari dešavaju i u drugim zemljama kao reakcija na veličinu tržišta, uključujući i naše susede koji takođe nisu izuzeti uz ovog procesa.

Zbog toga ne treba da čudi što su neke od finansijskih institucija koje su početkom 2000. godina bile aktuelne, već zaboravljen brend poput Nacionalne štedionice, HVB banke, Metals banke, Credy banke, Continental banke, Novosadske banke, Niške banke, Panonske banke, Ju banke, Alfa banke, Laiki banke, Marfin banke… Neke od njih su promenile ime, a većina vlasnike, a najave stručnjaka idu u smeru da nije kraj smanjivanja broja banaka na srpskom tržištu i da će se u bliskoj budućnosti slični procesi nastaviti.

Iz Narodne banke Srbije su više puta navodili da su promene vlasničke strukture u bankama uglavnom inicirale matične banke, ali i podsećali da je to posledica globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija.

Prema ranijim ocenama NBS, sve ove promene imaju pozitivne posledice za građane i privredu, a diversifikacija vlasničke strukture povećava otpornost bankarskog sektora na potencijalne šokove i jača stabilnost bankarskog sistema u celini.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.