PUTEM STABILNIH PRIVREDNIH REFORMI Zadržan kreditni rejting Srbije i u izazovnim vremenima

BizPortal/Politika | 10:57 | 21.08.22 Finansije

Ocena agencije Fič je dokaz da smo izazove spremno dočekali i da nastavljamo da vodimo odgovornu ekonomsku politiku, kažu guvernerka NBS i ministar finansija.

Shutterstock

Odluka agencije Fič rejtings da zadrži rejting Srbije na nivou BB+, što je jedan nivo do investicionog rejtinga, još jedna je potvrda da je Srbija spremno dočekala izazove kojima je ceo svet izložen u prethodnih više od dve godine, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

-Privredni rast i stabilnost koju je Srbija izgradila u prethodnom periodu garantuju da ćemo i aktuelnu krizu prebroditi s najmanjim mogućim posledicama – istakla je Tabakovićeva.

I ministar finansija smatra da je ocena Srbije o kreditnom rejtingu dokaz o vođenju odgovorne ekonomske politike

I ministar finansija Siniša Mali naveo je da je ocena agencije Fič o kreditnom rejtingu Srbije dokaz da Srbija nastavlja da vodi odgovornu ekonomsku politiku, usmerenu na dalje reforme. On je na svom instagram nalogu naveo da je to dokaz stabilne politike usmerene na očuvanje makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti, poboljšanje poslovnog okruženja i povećanje investicija, prenose agencije.

Prethodno je Ministarstvo finansija prenelo da se u izveštaju Fič rejtingsa navodi da je kreditni rejting Srbije podržan kredibilnim okvirom makroekonomske politike, odgovornom i oprezno vođenom fiskalnom politikom i rastom bruto domaćeg proizvoda. Snažan rast ekonomske aktivnosti i rast poreskih prihoda uticali su na smanjenje deficita države, koji je u 2021. godini iznosio 4,1 odsto BDP-a. U narednom periodu očekuje se nastavak smanjenja deficita, na tri procenta do kraja godine i 2,5 procenata u 2023. godini. Takođe, nova fiskalna pravila koja se do kraja godine dogovaraju sa MMF-om pomoći će da se deficit opšte države u 2024. godini smanji na 1,6 odsto BDP-a. Projektovano smanjenje deficita obezbediće vraćanje javnog duga na silaznu putanju, navodi se, između ostalog, u izveštaju agencije Fič. Predviđa se i da će učešće duga opšte države u bruto domaćem proizvodu pasti za 3,4 procentna poena u 2022. godini na 53,7 odsto, i na 48,6 procenata na kraju 2024, što je znatno ispod proseka za zemlje sa sličnim kreditnim rejtingom.

Jorgovanka Tabaković — Printscreen/Youtube

Tabaković: “Stabilnost deviznog kursa koja je sačuvana u izazovnim vremenima i održiv rast izvoza u ovoj godini upućuju da je Srbija odavno zaslužila investicioni nivo kreditnog rejtinga“

Guvernerka Tabaković je navela da relativna stabilnost deviznog kursa, koju smo sačuvali i u najizazovnijim vremenima, relativno visoke stope privrednog rasta, koje beležimo uprkos svim globalnim izazovima, i održiv rast izvoza, koji se ostvaruje i u ovoj godini, upućuju na to da je Srbija odavno zaslužila investicioni nivo kreditnog rejtinga, koji očekujemo da će biti dostignut sa smirivanjem geopolitičkih tenzija.

-Odluka agencije Fič rejtings da zadrži kreditni rejting Srbije na korak do investicionog, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje u uslovima izraženih geopolitičkih rizika i produženog trajanja konflikta u Ukrajini, još jedna je potvrda da je Srbija spremno dočekala izazove kojima je ceo svet izložen u prethodnih više od dve godine – saopštila je guvernerka NBS, prenosi Tanjug.

Kao ključne faktore svoje odluke agencija Fič navodi kredibilan okvir makroekonomske politike koja se vodi u Srbiji, kao i snažnije upravljanje, ljudski kapital i viši nivo bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika u odnosu na zemlje sa sličnim kreditnim rejtingom. Stabilni izgledi za povećanje kreditnog rejtinga odražavaju i dostupnost spoljnih izvora finansiranja, kao i adekvatnost deviznih rezervi, što omogućava da se apsorbuju pritisci na platni bilans zemlje u vanrednim uslovima na svetskom tržištu, prenosi NBS ocenu Fič rejtingsa.

Inflacija oko sedam odsto sledeće godine

Fič rejtings ocenjuje da će se, nakon ovogodišnjeg uticaja cena na svetskom robnom tržištu, inflacija u 2023. godini smanjiti na prosečnih oko sedam odsto i dalje na 3,8 odsto u 2024. godini, što se u velikoj meri poklapa i s projekcijama Narodne banke Srbije. Agencija ističe i da izvoz Srbije u Rusiju i Ukrajinu ima relativno malo učešće u našem ukupnom izvozu, što Srbiju čini otpornijom u pogledu održivosti rasta izvoza. U pogledu kretanja na svetskom tržištu energenata, agencija ističe da je Srbija njihov neto uvoznik, što čini značajnim i sporazum o isporuci gasa koji je potpisan s Rusijom po znatno nižim cenama, a kojim se u velikoj meri pokrivaju naše potrebe za ovim energentom, saopšteno je iz kabineta guvernerke NBS.