PRIČA SE O VELIKOJ POMOĆI Oko 200.000 građana Srbije moglo bi da dobije socijalnu penziju

Tamara Đurđević | 14:51 | 01.08.23 Finansije

Moguće u naredne dve godine.

Shutterstock

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u više navrata je predlagao da se u Srbiji uvede socijalna penzija koja ne bi trebalo da bude manja od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Međutim, ekonomisti smatraju da u ovom trenutku to nije realno, s obzirom na to da bi takva mera iziskivala visoka budžetska davanja.

Prema grubim procenama, kako je preneo RTV, između 130 hiljada i 200 hiljada stanovnika Srbije starijih od 65 godina, nema sopstvenu imovinu niti uslove za ostvarivanje penzije, a među njima dominiraju žene u seoskim domaćinstvima. Krkobabić je za tu televiziju nedavno rekao da bi svi oni u doglednom periodu mogli da ostvare pravo na takozvanu socijalnu garantovanu penziju.

Krkobabić navodi da možda taj iznos novca neće bitno poboljšati njihov materijalni položaj, ali da je to način da se tim ljudima odužimo za njihov rad i da im vratimo dostojanstvo.

– Ja očekujem da će to biti realizovano, ako ne ove, onda u naredne dve godine. To je ideja na kojoj ćemo raditi, a ako svi budemo svesni činjenice da je to neophodno onda ćemo ovaj institut socijalne politike i realizovati. Da ne bude zabune, to nije klasična penzija i neće se isplaćivati iz penzionog fonda, to će biti deo nove socijalne politike koja mora da zaživi u Srbiji jer velika grupacija ljudi to očekuje – rekao je Krkobabić.

„Uvođenje socijalnih penzija na dugom štapu“

Sagovornici Srbija kažu i da iznos socijalne garantovane penzije, ako bi se uvela, ne bi bio dovoljan za pristojan život. O uvođenju socijalne garantovane penzije, kako kaže profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić, može da se razmišlja tek kada se celokupna makroekonomska politika vrati u neke normalne tokove i kada više ne budemo pričali o inflaciji i kamatnim stopama. On smatra da je uvođenje socijalnih penzija na dugom štapu i da se neće sada razmatrati, naročito ne u ovim turbulentnim vremenima.

– Mere koje se odnose na socijalnu garantovanu penziju zaista iziskuju visoka budžetska davanja. Ne treba zaboraviti i činjenicu da smo mi starija populacija gde je prosečna starost preko 40 godina sa tendencijom rasta, tako da bi te obaveze nekog minimalnog iznosa socijale penzije bile samo uvećavane s protokom godina zbog starenja stanovništva – rekao je Stakić.

On kaže da socijalne penzije postoje u nekim evropskim zemljama od kojih su neke takozvane zemlje blagostanja, ali da bi se to sprovodilo i da biste mogli kao država da garantuje takav jedan visok budžetski izdatak, morate s druge strane dobro da poradite i na strani fiskalnih prihoda što se tiče oporezivanja, daljeg suzbijanja sive ekonomije i reforme poreske uprave.

– Morate do tog nivoa da povećavate i budžetske prihode kako bi se, s druge strane, balansirali i imali dovoljno novca za takve rashode. Ovako teorijski i načelno, mogu da kažem da jesam za to, ali da li je to realno za naš budžet, za našu kasu, mislim da smo daleko od toga – naveo je Stakić.

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović kaže da je u vezi sa uvođenjem socijalnih penzija osnovno pitanje preraspodele sredstava koja su na raspolaganju, kao i da taj iznos ne bi bio veliki, ali da je realno potreban.

– Ona postoji u zaista mnogim zemljama koje su spustile taj kriterijum za dobijanje penzije na neki osnovni minimum u smislu da je dovoljno da ste nekada bili u sistemu, bukvalno je godinu staža dovoljno za penziju i automatski je dobijete sa navršenih 65, negde sa 70 godina. Ono što je karakteristično za tu penziju je da od nje ne može da se živi, ali kod nas ni od redovne penzije ne može da se pristojno živi – naveo je Reljanović.

Koliko bi mogla da iznosi socijalna penzija

Stakić kaže da država neće sebi da stavi „omču oko vrata“ i garantuje određenu isplatu, a da ne uzme u obzir određene makroekonomske projekcije i šta sve može da se dešava u nekom srednjoročnom periodu.

Ako bi taj iznos bio oko 100 evra, Stakić navodi da nije poznato koliko bi to bilo kumulativno i koliko bi to efektivno zaista doprinelo poboljšanju socijalnog blagostanja.

– Treba videti uporednu praksu u zemljama sa sličnim ekonomskim sistemom i sa sličnim stepenom ekonomske razvijenosti kao što je naša, da se ne poredimo sa skandinavskim zemljama, to su zemlje blagostanja, kod kojih je drugačija i poreska i socijalna politika, nego da vidimo u zemljama Centralne i Istočne Evrope da li takva praksa postoji i kako se ona pokazala od momenta implementacije – rekao je Stakić.

On kaže da bi socijalna penzija mogla da se isplaćuje iz PIO fonda, ali i kroz mehanizam socijalnih davanja.

– Da li ćemo naglo povećavati te socijalne izdatke upravo kroz taj mehanizam, mislim da u ovom trenutku država ne može da se upusti u takav korak, jer bi to onda podrazumevalo mnogo veću fiskalnu disciplinu i mnogo više stope rasta. U ovakvim okolnostima gde mi ostvarujemo privredni rast 2 ili 2,5 odsto, mislim da je to mera koja se trenutno ne razmatra. Dakle, u ovim uslovima ne, ali kada dođe eventualno do smirivanja makroekonomskih okolnosti treba dobro razmisliti i analizirati i videti ne samo koji je to ‘trošak’ koji bi država imala nego i projekcije u narednih 10, 15 ili 20 godina, upravo zbog starosne strukture stanovništva – navodi Stakić.

Reljanović kaže da socijalna penzija služi kao socijalna podrška, kao nešto što bi moglo da bude neki minimalan prihod, navodeći da je u Kanadi takva da može jedva da pokrije neke troškove, kao što je stanarina za podstanara, a da u SAD postoji tzv. federalna penzija koja je suštinski socijalna penzija, gde građani dobijaju oko 1.000 dolara mesečno nakon što napune 65 godina, te da sa tim novcem ne može da se preživi.

U skladu sa budžetskim mogućnostima zemlje, dodaje on, treba da se obračuna koliko bi ona tačno mogla da iznosi.

– Ako znamo da je novčana socijalna pomoć kod nas na nivou 100 evra, a da sa tim novcem ne možete da preživite ni nedelju dana, onda pretpostavljamo da ne može da bude veća od neke takve kategorije. Ali, onome ko nema nikakva primanja, a nije više radno sposoban ili nije u potpunosti radno sposoban zbog godina, svaka pomoć bi bila dobrodošla – rekao je Reljanović.

Ko bi mogao da bude korisnik socijalne penzije

Reljanović kaže da najmanje 50.000 starijih ljudi ne može da ostvari pravo na penziju.

– Ako imamo obuhvat te mere manji od toga, mi smo onda negde pogrešili – rekao je Reljanović.

On je rekao da bi trebalo pažljivo razmotriti koji su to parametri prema kojima bi se ostvarilo pravo na socijalnu penziju kako se ona ne bi pretvorila u populističku meru.

Reljanović smatra da socijalnu garantovanu penziju ne treba vezivati za imovinu, jer to što je neko ima ne znači da može da ostvaruje prihode od te imovine. On dodaje da žene na selu zbog patrijarhalnog sistema, čak i ako naslede neku imovinu, prepuste je bratu ili muškom nasledniku, tako da nikako ne dolaze u posed neke imovine, što je jedan veliki sociološki problem.

S druge strane, Reljanović navodi da su istraživanja standarda života starijih uvek pokazivala da i među onima koji ostvaruju pravo na penziju, njih 30 odsto radi da bi imali dopunski prihod.

– Postoje ljudi koji su primorani da rade do smrti jer se ne kvalifikuju ni za kakve druge prihode, a ne mora da znači da nisu radili negde u svojoj karijeri. Jednostavno nisu dobacili do tog minimuma od 15 godina radnog staža koji ne izgleda puno ako kažete da ste radili 30 ili 40 godina, ali kada se zna koliko je prethodnih 40 godina bilo i rada na crno i kolika je dugoročna nezaposlenost, onda je sasvim jasno da će taj broj možda čak i rasti u budućnosti kako ove generacije koje su počinjale radni vek 90-tih godina budu stizale na red – rekao je Reljanović.

On je naveo da je bilo puno slučajeva da su ljudi 90-tih godina prošlog veka radili, a nije im upisan staž, da mnoge okolnosti utiču na to da se ljudi nađu u toj situaciji i da je dobro da se neko seti da ti ljudi postoje.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.