OVO NISU DOBRE VESTI Krediti za stan biće povećani, čak i oni građani sa stambenim zajmom osetiće razliku

Osim što su Evropska centralna banka (ECB) i američki FED počeli da ukidaju pakete „jeftinog novca“ kojima su ublažavane posledice korona krize na privredu i građane, te najavili da će povećati kamatne stope za po pola procenta, situaciju dodatno otežava rat u Ukrajini. Od njegovog početka je euribor krenuo da raste, mada je ova kamata po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu u uzlaznom trendu od početka godine. Ovo će uticati na svetsku ekonomiju, a u Srbiji će to osetiti posebno oni koji su pod kreditom u evrima, to jest vezanim za euribor, kakva je velika većina stambenih zajmova.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da su mere monetarne politike ispucane u vreme „kovid histerije“ te da potencijala za novo ublažavanje nema jer je inflacija „nezabeleženo visoka u ovom veku“.

– Moraće da se zategne monetarna politika (povećanje eskontne kamatne stope prevashodno i limitiranje kupovine državnih hartija od vrednosti od strane centralnih banaka) jer inflacija postaje prilično veliki problem. Ne utiče na sve ovo rat sam po sebi, ali je došao u lošem trenutku. Da nije bilo korone, sada bismo mogli olabaviti monetarnu politiku, ali ćemo sad morati suprotno. Izbor je između velike štete, dvocifrene inflacije i malo manje štete u vidu pada ili minimalnog rast BDP – kaže on i navodi da bi inflacijom bili ugroženi svi građani Srbije, a rastom kamata samo dužnici.

Na pitanje koliko bi kreditne kamate mogle da porastu, Stevanović kaže:

– Neće se preterivati s rastom, ići će od dva do tri procentna poena. Odnosi se na sve valute. Inflaciju su pogurali FED i ECB, mi smo se samo prilagodili da dinar ne ojača u odnosi na evro i američki dolar – rekao je on.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević takođe smatra da nas čeka rast kamata.

– To se radi postepeno, krene se na nekoliko desetih delova procenta, pa to dalje diktiraju monetarne vlasti, i naša Narodna banka, koja potom podešava primarnu kamatu. Ipak, mislim da je podizanje kamata na kredite manje zlo od inflacije. Rat u Ukrajini je novi vetar u inflacionoj spirali i u Americi i Evropi. Poželjna mera je da se ona zaustavi na jednocifrenom nivou kako bi se očuvala štednja – rekao je on za Kurir i dodao da bi Srbija bila ekstremno pogođena inflacijom u evrozoni jer to direktno utiče na našu ekonomsku stabilnost.