OTPORNA SRBIJA Svetska banka očekuje rast BDP-a u našoj zemlji za 2,3 odsto – pritisak je i dalje veliki
Foto: Shutterstock
U najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan navodi se da je rast šest ekonomija Zapadnog Balkana premašio nivoe zabeležene pre izbijanja pandemije, uprkos posledicama napada Rusije na Ukrajinu, višim cenama energenata i hrane, nepovoljnim vremenskim okolnostima, sve restriktivnijim uslovima finansiranja i značajnoj neizvesnosti.
Svetska Banka navodi da su izgledi za Zapadni Balkan i dalje nepovoljniji, pošto se očekuje usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u 2023, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i, u pojedinim zemljama, javna ulaganja, najavljuje se u ovom izveštaju.
Region se sada suočava sa izazovima ponovnog stvaranja rezervi u cilju pripreme za buduće šokove, kao i sprovođenja reformi na strani ponude radi polaganja temelja za održiviji izeleniji rast, ističe se u izveštaju.
– Zapadni Balkan je pokazao izuzetnu otpornost uprkos značajnoj ekonomskoj turbulenciji, rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
– Da bi se i dalje uspešno nosile sa olujom koju izazivaju višestruki ekonomski šokovi, zemlje ovog regiona mogu da ostvare značajne rezultate sprovodeći reforme kojima se povećava produktivnost na srednji rok, kao što je ubrzavanje regionalnih integracija, unapređenje tržišne konkurencije, privlačenje kvalitetnijih ulaganja i otklanjanje prepreka za participaciju građana, i to naročito žena, u radnoj snazi“, dodala je Ju.
Inflacija je na Zapadnom Balkanu u 2022. zabeležila najviši nivo u prethodne dve decenije, a pritisci na cene ostali su povišeni i početkom 2023, navodi se u izveštaju, prenosi RTS.
U većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dostigla je vrhunac krajem 2022, i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja, kako eksterni pokretači postaju sve manje izraženi usled usporavanja globalnog privrednog rasta.
Pa ipak, inflatorni pritisci i dalje su duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike.
Te više cene naročito su se ozbiljno odrazile na domaćinstva sa nižim prihodima, što je, zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva, iako su primetni određeni pozitivni efekti univerzalnih programa državne podrške usmerenih na ublažavanje posledica energetske krize.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
