NOVA TURA RASTA KAMATNIH STOPA Danas Evropa odlučuje da li da nastavi borbu sa inflacijom

BizPortal | 08:30 | 27.10.22 Finansije

Teško da ima drugog izbora.

Shutterstock

Evropska centralna banka trebalo bi danas ponovo da odluči o podizanju svoje glavne kamatne stope na najvišu u poslednjih više od decenije, kako bi se uhvatila u koštac sa rekordnom inflacijom u evrozoni.

Uprkos nezadovoljstvu zbog rasta troškova pozajmljivanja od političara, uključujući novog italijanskog premijera Đorđa Melonija, skoro svi ekonomisti koje je anketirao Blumberg predviđaju drugo uzastopno povećanje od 75 baznih poena u četvrtak.

Investitori na tržištu novca se slažu, sugerišući da će se stopa depozita udvostručiti na 1,5%.

Motivacija je inflacija koja je skoro 10 odsto pet puta veća od srednjoročnog cilja ECB. Vraćanje na taj nivo za sada ima prednost u odnosu na zaštitu ekonomije od pada izazvanog energijom ove zime. Nakon povlačenja evra, ECB je takođe pod pritiskom da se uporedi sa agresivnim povećanjem stopa od strane Federalnih rezervi.

O drugim temama će razgovarati predsednica Kristin Lagard i njene kolege, za koje se smatra da su i dalje iza krivine u suočavanju sa rastućim cenama. Zvaničnici bi mogli da ograniče dobitke za banke koje imaju neopravdane koristi od povećanja kamatnih stopa, dok takođe razgovaraju o tome kada da počnu da poništavaju trilione evra kupovine imovine izvršene u nedavnim krizama.

Odluka ECB o stopi treba da bude u 14:15. u Frankfurtu, 30 minuta pre nego što Lagardova održi konferenciju za novinare.

Jastrebovi članovi Upravnog saveta ECB, poput Nemaca Joahima Nagela, insistiraju na tome da stope moraju da nastave da rastu, uprkos nadolazećoj recesiji, jer je inflacija alarmantno brza. Udvostručenje depozitne stope na 1,5% dovelo bi je mnogo bliže nivou za koji zvaničnici smatraju da ima „neutralan” uticaj na ekonomiju.

Neki kažu da će stope možda morati da budu gurnute dalje od te tačke, na restriktivnu teritoriju, da bi se cene držale pod kontrolom. Drugi su upozorili da se ne ide prebrzo, iz straha da će kasnije morati da se povuče — podsećajući na greške u politici tokom globalne finansijske krize.

Postoje i znaci nastajanja političkog pritiska protiv podizanja stopa u recesiju. Meloni je kritikovala ECB u svom prvom govoru u parlamentu ove nedelje, dok je francuski predsednik Emanuel Makron upozorio na smanjenje potražnje povećanjem.

Tempo povećanja će verovatno usporiti na 50 baznih poena u decembru, kažu ekonomisti, koji vide još dva koraka upola te veličine pre nego što se postigne vrhunac. Zaista, krajnja tačka ECB-a brzo postaje fokus među posmatračima tržišta.

Iznenadni rast troškova pozajmljivanja doveo je ECB do nezgodne odluke o trilionima evra likvidnosti koja je delom stvorena kroz program jeftinih kredita bankama iz perioda krize. Kako stvari stoje, zajmodavci mogu da ostvare prihod bez rizika tako što će taj novac parkirati u centralnoj banci — situacija koju mnogi smatraju neodrživom jer inflacija pritiska domaćinstva i firme.

Takođe postoje implikacije na prenošenje politike ECB i tržišta novca.

Postoji nekoliko opcija za rešavanje TLTRO kredita od 2,1 bilion evra (2,1 bilion dolara). Oni uključuju promenu uslova ili postavljanje nekih depozita pod nižu kamatnu stopu. Međutim, svi imaju potencijalne nedostatke. Glavni finansijski direktor Deutsche Bank AG Džejms fon Moltke rekao je u sredu da je „razočaran“ da bi uslovi zajma mogli biti pooštreni.

Od poslednje političke odluke ECB u septembru, zvaničnici su počeli da raspravljaju o tome kako smanjiti otprilike 5 triliona evra hartija od vrednosti prikupljenih u okviru različitih programa kupovine kada je inflacija ostala ispod cilja od 2%. Taj proces, poznat kao kvantitativno zaoštravanje, dodao bi još jedno oruđe u arsenal ECB-a dok nastoji da vrati rast cena svom cilju. Dok ekonomisti očekuju da KT počne do trećeg kvartala 2023. godine, odluka je malo verovatna ove nedelje. Tema je politički osetljiva jer vrši dalji pritisak na zemlje sa povišenim nivoom duga.