NIJE SVE TAKO CRNO Tri promene koje popravljaju kućni budžet u novoj godini

BizPortal | 14:36 | 01.01.23 Finansije

Svaki dinar znači.

Shutterstock/Maja Marjanovic

Energetska kriza i inflacija su reči koje su obeležile godinu za nama. Bilo je izazovno u svetu zbog geopolitičkih tenzija, a to se prelilo i na tržište Srbije.

U toj godini pravili smo budžet za 2023, skrojen kako je to obrazlagano, pod uticajem svih tih izazova.

Doneti su i zakoni i promene koji će doneti neki dinar viška u novčanicima, odnosno uvećanja. Uprkos, kako su rekli nadležni za Telegraf Biznis, svim izazovima, plate ne prate inflaciju, već ih prevazilaze. To je, ističu, važna poruka i posle korona krize.

Od januara, predviđeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Zarade u javnom sektoru biće veće za 12,5 odsto, u vojsci za 25 odsto.

Svi zaposleni u javnom sektoru, njih 500.000, od 1. januara imaju veća primanja, u proseku za oko 12,5 odsto. Dakle, svi koji zarađuju oko 80.000 dinara, moći da računaju na oko 7.000 do 8.000 dinara više.

Penzije će porasti za 12,1 procenat.

Budžet penzijskog fonda za ovu godinu težak je blizu 900 milijardi dinara. Od početka 2022. godine, fond je naplatio 13,5 milijadi dinara doprinosa – više od planiranog, zbog čega mu je rebalansom smanjena dotacija, piše Telegraf.

Uz takvo stanje finansija usvojene su i izmene PIO zakona, po kojima od januara, uz švajcarsku formulu, imamo još dva modela usklađivanja penzija.

Deceniju ranije, dotacija penzija iz budžeta bila je 48%, sada je 11%.

Po kom modelu će se obračunavati sledeće povišice penzija, uključujući i januarsku, zavisiće od toga, koji procenat BDP-a odlazi na isplatu penzija. U ovom trenutku udeo penzija u bruto domaćem proizvodu je 9,3%.

To znači da je najavljena januarska povišica penzija bazirana isključivo na usklađivanju penzija sa rastom zarada. U situaciji kada je taj udeo između 10 i 10,5%, na snazi će biti sadašnja švajcarska formula, po kojoj plate i cene podjednako utiču na povećanje penzija. Ako rashodi premaše 10,5%, penzije će se usklađivati isključivo s kretanjem cena.

Kada je započela reforma penzijskog sistema, imali smo gotovo isti broj penzionera i radnika, danas, na jednog penzionera dolazi 1,8 zaposlenih.

Sa početkom 2023. godine, cena rada biće uvećana na 230 dinara po satu ili na nešto više od 40.000 dinara mesečno, što je rast od oko 14,3 odsto. Poslodavci bili protiv povećanja minimalne zarade, jer bi im ona u uslovima krize izazvala ukupan trošak od 41 milijarde dinara, odnosno 350 miliona evra.

Tako je država preuzela celokupan teret, tako što je neoporeziv deo minimalca povećan na 21.712 dinara, dok su doprinosi i penziono osiguranje uvećani za 1 odsto.

Dodatno, kada je reč o doprinosima, smanjuje se stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 odsto na 24 odsto, pri čemu se smanjuje stopa na teret poslodavaca, dok ona na teret zaposlenih ostaje ista.

Istovremeno se neoporezivi iznos zarade povećava sa dosadašnjih 19.300 na 21.712 dinara.