NEMAČKA KAO SRBIJA 90-IH Da li će doživeti našu sudbinu? Inflacija i restrikcije prete da razore najjaču evropsku ekonomiju

BizPortal/S. Stamenković | 13:16 | 11.07.22 Finansije

Ne poželeti nikome, zaista.

Foto: Shutterstock

Da je neko Nemcima rekao, pre samo nekoliko meseci, da će njihova finansijski moćna država tražiti da gase klima-uređaje po ovoj vrućini, kako bi se štedela struja, pomislili bi, verovatno, da žive u nekakvoj nezamislivoj noćnoj mori. Možda bi to donekle bilo u redu, da ih ne čekaju odricanja koja su mnogo gora od rashlađivanja.

Dakle, nemački gradovi već uveliko uspostavljaju krizne štabove, spremaju se za vanrednu situaciju, a najdalje je otišla gradonačelnica Ludvigshafena, Juta Štajnruk. Ona je najavila da će građani na zimu imati na raspolaganju halu u kojoj će moći da se ogreju, ukoliko ne budu mogli da plaćaju grejanje. Ovoj ideji pridružili su se gradovi Nojštat, Frankental i Landau. U najavi nije sasvim jasno da li će ti ljudi i živeti u halama, ili će odlaziti kući da se bar presvuku i ručaju…

„Vz, vz, vz…”

Sve to Srbima, bar onim malo starijim (bez hala za grejanje, doduše), deluje i više nego poznato, kao da se desilo juče. Čim čuju reč „restrikcije”, sećanje ih vrati na početak devedesetih godina prošlog veka, kada je Srbija bila pod sankcijama. A odlazak po hleb, mleko i ulje, dakle, najosnovnije, bio je prava avantura sa neizvesnim ishodom. Naravno, postoji jedna suštinska razlika između Srbije onda i Nemačke danas – Srbiji su sankcije nametnute, dok su nemačke vlasti, u želji da se suprotstave Rusima zbog napada na Ukrajinu, odrekli ruskih energenata od kojih žive. I time praktično nametnuli sankcije same sebi, to jest sopstvenom narodu. A Rusi šalju svoju naftu, ugalj i gas na drugu stranu. Izleda da je meta promašena.

Razlika jeste velika, ali je sam tužni rezultat isti – građani Nemačke će morati da se naviknu na „restrikcije”. I povrh svega toga, neće samo najsiromašniji Nemci biti pogođeni. Ako se ima u vidu podatak da se polovina domaćinstava u Nemačkoj (20,5 miliona domova) greje od ruskog gasa, onda verovatno ni planirane hale neće biti od velike pomoći. Takođe, i preko 50 odsto uglja Nemcima stiže iz Rusije.

Podsetimo, dakle, da je u Srbiji otprilike u ovo vreme pre 30 godina rezultat sankcija dobio pun zamah. Ujedinjene nacije usvojile su tog 30. maja 1992. godine Rezoluciju kojom su uvedene sankcije SR Jugoslaviji. Time su Srbija i Crna Gora faktički izolovane od ostatka sveta. Inflacija je tokom prva četiri meseca bila 45 odsto mesečno, a u junu je već bila na 100 odsto. Usledila je 1993. godina, kada su stvoreni masovni redovi za hleb i mleko, a kupovina benzina na litar iz gepeka automobila je postala stvarnost za većinu građana. Pojavili su se i čuveni prodavci deviza, koji su na ulici, uz neizbežno „vz, vz, vz“ (skraćeno – devize, devize, devize), prodavali uglavnom nemačke marke. Privreda je bila potpuno devastirana. Ostaće zabeleženo da je 9. septembra 1993. godine zvanični kurs bio 124.102.225 dinara za jednu marku, dok je ulični, realni, bio tri puta veći. U januaru 1994. godine, rast cena dosegao je neverovatnih 313.563.558 odsto, što je istorijski rekord.

Greška koja će sve skupo koštati

Jasno je, osobina sankcija je, to Srbija dobro zna, u njihovoj podmuklosti. Kako ekonomisti objašnjavaju, u prvih nekoliko meseci, sve deluje podnošljivo, čak bezazleno, ali posle godinu dana, poput kancera, one razaraju celu državu.

Da li bi Nemci od Srbije mogli da dobiju neki koristan savet, s obzirom na solidno iskustvo u tom domenu? I ne samo oni, nego i druge evropske zemlje, koje nisu navikle na nestašicu bilo koje vrste? Ne baš. Jer, teško je objasniti ljudima kako je četvročlana porodica živela od tadašnjih 10 nemačkih maraka, mesec dana.

Najbolji savet bi bio – ne uvoditi sankcije nikome, pa ni Rusima. Užasne su, i nikome ništa dobro ne donose. Međutim, za to je sada već kasno. Takođe, jasno je da i to da skraćena Jugoslavija i Rusija pod sankcijama nisu isto. Ukratko – Nemci, neka vam je bog u pomoći, i valjda će, nekim čudom, preživeti vaša moćna industrija. Ni nama se baš ne piše dobro, kriza je dopuzala i do Srbije. Ipak, hajde bar da da izbegnemo sankcije, i što se nametanja i što se podnošenja tiče. Pre 30 godina smo ih preživeli i to je više nego dovoljno.