NEDELJA VELIKIH BANKARSKIH ODLUKA Nastupajuća sedmica doneće mnogo bure na bankarskom tržištu

BizPortal | 09:18 | 05.09.22 Finansije

NBS i ECB odlučivaće u četvrtak o daljem povećanju kamatnih stopa, a novi rast kamata očekuje se uskoro i u SAD, na sastanku Federalnih rezervi 20. i 21. septembra.

Shutterstock

Nedelja pred nama doneće mnogo bure na bankarskom tržištu. Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka odlučivaće u četvrtak o daljem povećanju kamatnih stopa, a novi rast kamata očekuje se uskoro i u SAD, na sastanku Federalnih rezervi 20. i 21. septembra.

Narušena i neujednačena ekonomija evrozone opterećena je krizom snabdevanja energentima

Ekonomisti su i dalje podeljeni u mišljenjima kako će najnoviji skok kamatnih stopa uticati na privredu, odnosno koliko će povećati opasnost od moguće recesije, ali bankari tvrde da je ovo trenutno najoptimalnije rešenje u borbi sa galopirajućom inflacijom, izveštava portal Biznis.rs.

Očekuje se da će godišnji rast cena evrozone u avgustu dostići vrednost od 9,1 procenta, u odnosu na inflaciju od 8,9 odsto u julu, procenio je prošle nedelje Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat). To je znatno iznad cilja Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto, pa će najnoviji podaci verovatno pojačati pritisak na ECB da agresivno poveća kamatne stope na predstojećem sastanku.

Navodno je jedina dilema pred predsednicom ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) i njenim kolegama u Frankfurtu – da li povećati ključnu kamatu za 50 ili 75 procentnih poena. Ipak, čini se da je ta odluka o stepenu zaoštravanja monetarne politike samo maska koja krije čitav niz izazova.

Narušena i neujednačena ekonomija evrozone opterećena je krizom snabdevanja energentima, posledično istorijskim šokom inflacije i predstojećom opasnošću od naknadne recesije. Ti izazovi su postali još akutniji kada je u petak ruski Gazprom saopštio da će njegov ključni gasovod ostati zatvoren na neodređeno vreme, piše Bloomberg.

Evropski bankari se takođe bore sa slabošću evra, podstaknutom posledicama agresivnog zaoštravanja u SAD, i znaju da svaki pokušaj ECB da to nadoknadi povećanjem troškova zaduživanja narušava fiskalnu stabilnost slabijih članica, kao što je na primer Italija.

Ekomomisti smatraju da je posao Kristin Lagard trenutno teži od zadatka njenog američkog kolege Džeroma Pauela (Jerome Powell).

Odluka koja se očekuje u četvrtak verovatno je manje komplikovana od julske, ali nema ništa manje posledica. Eventualno povećanje od 75 baznih poena ovog puta bi za investitore značilo još veću hitnost u borbi sa rastućim cenama.

Podsetimo, Evropska centralna banka je u julu prvi put posle 11 godina podugla ključne kamate za 0,5 odsto, pa su tako kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju od 27. jula dostigle vrednost od 0,50 procenata, 0,75 i nula odsto, respektivno.

I Narodna banka Srbije je u prethodnih pet meseci podizala referentnu kamatnu stopu, najpre tri puta po 50 procentnih poena, a onda u dva navrata po 25, tako da ona trenutno iznosi tri odsto. Stručnjaci očekuju nastavak rasta ključne kamate i na ovonedeljnom sastanku Izvršnog odbora NBS, koji je zakazan za četvrtak, 8. septembar.

Ekonomisti procenjuju da će prilagođavanja referentne kamatne stope trajati možda i do kraja 2023. godine, ali su nešto optimističniji kada je reč o smirivanju inflacije. Naime, postepena stabilizacija cena očekuje se sredinom sledeće godine.

Euribor se vratio na vrednosti iz 2012. godine

Šestomesečni euribor trenutno je na nivou od 1,29 odsto, dok je početkom godine bio u minusu i iznosio je -0,54 procenta. To znači da su građani koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom suočeni sa rastom kamate od 1,83 odsto. Inače, 6M euribor je poslednji put bio na ovom nivou još početkom marta 2012. godine, pre više od 10 godina.

Tromesečni euribor trenutno iznosi 0,763 procenata, a početkom 2022. godine bio je u minusu -0,57 procenata. Dakle, rast u proteklih osam meseci iznosi 1,33 odsto. Ovoliku vrednost 3M euribor imao je početkom aprila 2012.

Štiglic: Dalji rast kamata pogoršaće inflaciju u SAD

FED je krajem jula odobrio novo povećanje kamatnih stopa, i to drugi mesec zaredom, za novih 0,75 odsto. Tako je ukupan rast kamata u junu i julu iznosio 150 baznih poena, što je najviše još od ranih osamdesetih godina. Ukupna referentna stopa na federalne fondove trenutno je na nivou između 2,25 i 2,5 procenata.

Ekonomista i nobelovac Džozef Štiglic (Joseph Stiglitz) istakao je tri razloga zašto smatra da će nastavak rasta kamata u Sjedinjenim Američkim Državama pogoršati inflaciju. U razgovoru za američku televizijsku kuću CNBC rekao je da je zabrinut ako je taj rast previsok, prebrz i ako traje dugo. Štiglic smatra da je potrebno prilagoditi politiku gotovo nulte ili nulte kamatne stope koja je vladala 2008. godine, kada je bila recesija.

On je naveo tri razloga zbog kojih smatra da bi američka centralna banka (FED) povećanjem kamatnih stopa mogla podstaći inflaciju.

Prvi je taj što ocenjuje da su najveći uzroci inflacije poremećaji u snabdevanju tržišta, koji dovode do poskupljenja nafte, hrane, pa čak i nestašica dečje hrane, što se nedavno dogodilo u SAD.

-Hoće li rastuće kamatne stope dovesti do više nafte, ali po nižoj ceni? Hoće li rastuće kamatne stope dovesti do više hrane, ali po nižoj ceni? Očigledno ne. Zapravo, rizik je da će pogoršati stvari. Zašto? Zato što moramo ulagati na način da se rešimo problema na strani ponude koji stvaraju takav haos u našoj privredi – rekao je Štiglic za CNBC.

Još jedan razlog zbog kojeg smatra da bi rast kamatnih stopa u SAD mogao pogoršati inflaciju je taj što je za Štiglica činjenica da su marže za velike korporacije porasle zajedno sa njihovim ulaznim troškovima. Treći razlog su cene stanarina koje su važan segment inflacije. Podsetio je da rast kamata utiče i na kirije.

NBS: Banke pooštravaju kreditne standarde

Prema rezultatima julske ankete o kreditnoj aktivnosti Narodne banke Srbije (NBS), banke su nakon godinu dana ublažavanja u drugom tromesečju blago pooštrile kreditne standarde za stanovništvo. Pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite, zatim na one za refinansiranje, kao i za stambene kredite sa deviznom klauzulom.

Kako se navodi, kreditni standardi su pooštreni najviše pod uticajem povećanih troškova finansiranja, neizvesnosti oko opšte ekonomske situacije i manje spremnosti za preuzimanje rizika, kao i očekivanog rasta problematičnih potraživanja. S druge strane, konkurencija u bankarskom sektoru i situacija na tržištu nekretnina delovale su u suprotnom smeru. Banke očekuju da će standardi pooštravati i u trećem tromesečju, čemu će doprinositi isti faktori kao i u drugom, kao i konkurencija u bankarskom sektoru.

Kada je reč o tražnji građana za kreditima u drugom kvartalu, ona je nastavila da raste i bila je usmerena ka dinarskim potrošačkim i gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, kao i evroindeksiranim stambenim kreditima, navode iz NBS.