NE PIŠE SE DOBRO Slede najveće povećanje kamatnih stopa u poslednjih 15 godina

Bizportal | 12:01 | 30.01.23 Finansije

Teška odluka Feda.

Foto: Shutterstock

Vodeće centralne banke bi ove nedelje trebalo da podignu kamatne stope na najviše nivoe od finansijske krize.

Tako izazivajući zabrinutost kod nekih investitora da ovomesečni rast tržišta obveznica potcenjuje dokaze o inflaciji.

Cene obveznica su se brzo oporavile od početka godine od prošlogodišnje rekordne rasprodaje, jer se tržišta klade da će rast kamatnih stopa usporiti, a u slučaju američkih Federalnih rezervi čak i krenuti unazad. Ali neki investitori izražavaju sumnje.

-Mislim da je samo pitanje kada će se tržište na neki način probuditi za ono što je makro okruženje u stvari, za razliku od onoga što se nadaju da jeste- rekla je Monika Erikson, šefica kreditnog ranga za investicije u DoubleLine Capitalu.

-Biće ponovo teško za Fed da smanji inflaciju na magičnih 2 odsto, a da nas ne dovedemo u recesiju-dodala je.

-Tržišta kredita efektivno određuju cene u ishodu bez recesije. Ali to nije osnovni slučaj konsenzusa koji većina ekonomista predviđa- rekla je Marin O’Konor, globalna šefica visokokvalitetnog dužničkog sindikata u Vels Fargu.

Blumbergov indeks koji prati državne i korporativne obveznice s visokim rejtingom i štetnim rejtingom širom sveta vratio se za 3,3 odsto do sada u 2023. godini, što mu trasira put za najjači januar od njegovog starta 1999. Prilivi u američke i zapadnoevropske korporativne obveznice, prema podacima EPFR-a, postavljeni su za najbolji januar do sada, u ukupnom iznosu od 19,3 milijarde dolara do 26. januara.

Fed, Evropska centralna banka i Banka Engleske održaće sastanke o politici ove nedelje. Investitori očekuju da će Fed usporiti tempo svog monetarnog pooštravanja na 0,25 procentnih poena, podižući stope na najviši nivo od septembra 2007. godine, početka globalne finansijske krize.

Očekuje se da će BoE i ECB podići stope za pola procentna na najviši nivo od jeseni 2008. kada je Lehman Brothers podneo zahtev za bankrot.

Sve je više naznaka da se osnovni pritisci na cene pokazuju upornim suočenim s ovim brzim i globalno koordiniranim porastom stopa – a jaz između očekivanja investitora i ekonomskih podataka se povećava.

Tržišna merenja inflacije sugerišu da trgovci sada očekuju da će inflacija na kraju pasti blizu ciljanih 2 odsto Fed-a i ECB-a. Ali rast cena i dalje iznosi 6,5 posto u SAD-u i 9,2 posto u evrozoni. Osnovna inflacija — koja izostavlja promenjive troškove hrane i energije i koju centralni bankari pomno prate — ostaje jaka, prenosi biznisinfo.ba.

Potrošači i preduzeća u najnaprednijim ekonomijama očekuju da će inflacija ostati viša od ciljeva centralne banke u srednjem roku uprkos nedavnim padom, pokazuju istraživanja. Kreatori politike pomno prate takve pokazatelje, kao i tržišne mere očekivanja, jer oni mogu podstaći potražnju za platama, podstičući dalju inflaciju.

-Inflaciona očekivanja mogu biti samoispunjavajuće proročanstvo, jer veća očekivanja pokreću inflatorne uslove koji su zamišljeni- rekao je Nejtan Šits, glavni ekonomista američke banke Citigroup. Zabrinutost centralnih banaka bila je „da osiguraju da inflaciona očekivanja odavde ne krenu naviše“.

Dženifer Mekeovn, glavni ekonomista u Capital Economics-u, rekla je da su „u skoro svim merama inflatorna očekivanja i dalje mnogo viša od nivoa pre pandemije i iznad nivoa koji bi bio u skladu s ciljevima inflacije od 2 odsto velikih banaka“.

Ako centralne banke zadrže visoke stope tokom dužeg perioda ili ih podignu za više nego što investitori očekuju, rast tržišta obveznica bi se mogao raspasti.