IZ AMERIKE NAJAVLJUJU OŠTRE USLOVE ZA PODIZANJE KREDITA Ipak, Srbija ne treba da brine

Tamara Đurđević | 13:18 | 01.08.23 Finansije

Ipak je na vidiku stabilizacija rasta kamatnih stopa.

Shutterstock

Sudeći po najavama američke banke, oni ne očekuju bolju situaciju usled neizvesnih ekonomskih izgleda, dok su trgovci sa Vol strita, kao važna karika njihovog ekonomskog lanca, optimistični da inflacija može da se primiri i bez guranja ekonomije u recesiju.

Banke upozoravaju da bi u celoj drugoj polovini godine mogli da se očekuju rigorozniji i pooštreni uslovi za podizanje kredita, a kao glavni razlog za to navode neuspehe Silicijumske banke i drugih američkih banaka koje su nedavno doživele bankrot.

S obzirom na to da su građani Srbije, odnosno dužnici sa varijabilnim kamatama za stambene kredite u strahu od dodatnih mera, postavlja se pitanje da li informacije koje nam stižu iz Amerike mogu da utiču i na finansijsku situaciju u našoj zemlji.

Prema rečima Vladimira Vasića, bankara i finansijskog konsultanta, ne treba da imamo razloga za brigu, kao i da se stvari odvijaju u mnogo boljem smeru u odnosu na raniji period.

– Oštri uslovi koji američke banke najavljuju ne mogu da se prelivaju na druga tržišta. Svako tržište ima svoje specifičnosti, a kako je to globalni problem, svako tržište ima svoj način reagovanja. Naša zemlja nema razloga za brigu, s tim da se ne oslanjamo na Sjedinjene države, odnosno uvoz i izvoz robe iz te zemlje u velikoj meri – kaže Vasić za Bizportal.

Domaća ekonomija se, kako sagovornik navodi, kreće u dobrom smeru, kao i Srbija prikazuje uspešnu borbu sa inflacijom.

– Srbija koja beleži rast društvenog proizvoda od oko 1,2 odsto, usredsređena je na Evropsku uniju, čije tržište predstavlja oko 50, 55 odsto ukupnog domaćeg izvoza. Uzećemo u obzir da Evropska unija očekuje rast društvenog proizoda od oko 0,9 odsto, što je dobar pokazatelj da je došlo do usporavanja inflacije – kaže Vladimir Vasić.

U prilog ovim činjenicama, ide i jučerašnja izjava šefice Evropske centralne banke (ECB), Kristin Lagard, koja je istakla jasan napredak u borbi sa snižavanjem inflacije, kao i snažnim delovanjem monetarne politike Evropske unije.

– To se vidi po kreditnim brojkama i kamatama, a građani to znaju, kao i po količini kredita koji su u padu, ali i po potražnji kompanija za kreditima – rekla je Lagard za strane medije.

Dodala je da se to vidi i u privredi, i u nekretninama i investicijama.

Da li možemo da kažemo da je i naša monetarna politika počela da pokazuje uspešno delovanje na spuštanje inflacije?

Vasić ističe važnost ravnoteže u kriznim finansijskim neprilikama.

– Slično je to, monetarne politike tako i deluju. To je umetnost i veština balansiranja između refernetnih kamatnih stopa i usporavanja privredne aktivnosti. Slabo se kupuje, podižu se krediti, ali se usporava i privredna aktivnost. Kada se smanji potrošnja, onda država reaguje kako bi povukla privrednu aktivnost na gore. Tada nastupaju javni radovi, ljudi se zapošljavaju, kako bi se napravio upravo taj balans. Do kraja godine ostaće ovakva monetarna politika, kako bi se zadržala „glava iznad vode“ – objašnjava finansijski stručnjak.

Vasić zaključuje da se konačno smirivanje rasta kamata i zaustavljanje restriktivne monetarne politike očekuje se polovinom 2024. godine, kako bi se podstakla ukupna potražnja.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.