MRAČNE PRVE PROCENE ZA GRAĐANE KOJI IMAJU STAMBENE KREDITE Posle povećanja kamatnih stopa ECB-a, rata bi mogla da poskupi za 4.000 dinara

BizPortal/N. I. | 11:27 | 22.07.22 Finansije

Trenutni nivo kamatnih stopa Evropske centralne banke nije definitivan - najavljuje se još jedno povećanje.

Foto: Shutterstock

Nakon jučerašnje, gotovo istorijske odluke Evropske centralne banke (ECB) da podigne referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena, posle 11 godina, građani koji imaju stambene kredite počeli su odmah da razmišljaju o tome kako će ovaj potez uticati na njihove mesečne rate.

Najveći broj kredita koji je vezan za evro čine stambeni krediti, kojih je negde oko 150.000. Tako da će najveći broj građana osećati posledice zaoštravanja monetarne politike jer su ovi krediti, u najvećoj meri, dogovarani sa promenljivom kamatnom stopom vezanom za EURIBOR. Ovo je i logično, jer kreditna zaduženja sa fiksom kamatnom stopom su dosta skuplja, pa se većina ljudi odlučuje za jeftiniju varijantu, ne računajući da bi moglo doći do teških ekonomskih problema.

Prve procene za oni koji imaju stambene kredite su vrlo mračne. Neka okvirna računa kaže da bi za kreditno udruženje od 50.000 evra, na period od 25 godina, rata mogla da poraste za 4.000 dinara, navodi Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akadamije.

S druge strane, treba imati u vidu da nisu svi sa stambenim kreditima jednako ugroženi. Kako objašnjava Vladimir Vasić, sekretar Udruženja banaka Srbije u razgovoru za naš portal, povećanje referentne kamatne nije isto za svakoga i da postoji mnogo individualnih karakteristika koji određuju kolika će na kraju biti rata. Ali, najviše bi mogli biti zabrinuti oni koji su nedavno uzeli kedit.

– Oni koji su kredit uzeli početkom ove godine mogu pretrpeti najviše promena zbog odluke Evropske centralne banke. Problem je što kod kredita koji nisu dugo u otplati ostaje velika glavnica, pa kamatna stopa utiče na veću količinu novca. Oni koji imaju kredite poslednjih 5 do 10 godina, ne bi trebalo da imaju velikih problema. Dobar deo glavnice tu je otplaćen, pa promena kamatne stope može uticati da se visina rate promeni za nekoliko evra. Međutim, sve to zavisi i od ostalih uslova koji su građani dogovorili sa bankom, tako da će svako pojedinačno imati neki nivo povećanja rate – pojašnjava Vasić.

Šta će se dalje deštavati sa ratama

Nakon što su promenjene referentne kamtane stope ECB-a, banke sada kreću sa usklađivanjem novih rata. Procedura je tu vrlo jednostavna, a sve zavisi od toga kakve je uslove klijent dogovorio sa bankom. U svakom slučaju, prema važećim propisima banka je dužna da obavesti svog klijenta o novoj visini mesečne otplate.

– Prosečno zaduženje kod nas iznosi oko 32.000 evra. Prilikom uzimanja kredita, građani sa bankom dogovaraju usklađivanje referentne kamatne stope sa EURIBOROM na 3 ili 6 meseci. Ukoliko dođe do korekcije kamate, banka je dužna da obavesti svog klijenta o promeni visine rate koja se otplaćuje. Nakon što istekne taj period, ukoliko bude bilo promena, banka ponovo obaveštava klijenta da je došlo do korekcije kamatnih stopa i promene visine rate – pojašnjava detalje Vasić.

Šta naše građanje čeka u narednom periodu?

Predviđanja stručnjaka su u ovom momentu vrlo raznolika.

Dok se u medijima već pojavljuju informacije da bi u narednom periodu moglo doći do još jednog povećanja kamatnih stopa ECB-a zbog inflatornih pritisaka, takvo zaoštravanje monetarne politike ipak ne može da ide u nedogled.

– Cela ova situacija je potpuno očekivana, a Evropska unija ipak ima i to ograničenje da mora da vodi računa i o svojoj privredi. Naglo povećanje kamatne stope uslovilo bi rast evra, kao što je nedavno bio slučaj sa dolarom, a time bi privreda zapala u problem jer ne bi bila konkurentna da izvozi proizvedenu robu – kaže Vasić i podvlači da bi još veći rast referentnih kamatnih stopa Evropu moglo da uvuče u stagflaciju, najgoru ekonomsku situaciju sa visikom inflacijom i negativnim privrednim rastom.

Prema predviđanjima stručnjaka, upravo zbog ove situacije ne bi trebalo očekivati neko drastično povećanje referentne kamatne stope koja bi značajnije uticala na rate stambenih kredita. Ipak, opasnosti od inflacije vrebaju konstantno, pa nije isključeno da u nekom lošem scenariju dođe do drastičnih promena u monetarnoj politici. Zato stručnjaci savetuju da u ovom trenutku nije pametno uzimati stambene kredite.

– Mada su cene nekretnina dosigle nivo koji će neko vreme trajati. Verovatno će biti blaga korekcija naniže, ali neće to biti nešto značajno. Za jedno sedam – osam godina ćemo verovatno imati novi ciklus rasta. Nije loše sačekati neko vreme. Na taj način ne kupujete precenjenu nekretninu, a takođe ćete izbeći period kada će kamatne stope svakako biti visoke. Možda se ovaj put treba voditi onom „strpljen, spašen“, i sačekati period koji je bio pre dve, tri godine kada je zapravo bilo dobro kupovati nekretnine – ocenjuje ekonomista Aleksandar Stevanović.-

Sa ovim stavom slaže se i Vladimir Vasić, koji kaže da rast referentne kamatne stope šalje poruku građanima da je vreme jeftinog novca prošlo.

– Kada raste referentna kamatna stopa, onda banke poručuju građanima da ne uzimaju kredite već da štede zbog čega može doći do povećanja interesne stope na štedne uloge – zaključuje je Vladimir Vasić.

dinari, novac, dinar, plata — Schutterstock

Kako izgleda računica otplate kredita po novim kamatnim stopama

Blic navodi primer računice otplate kredita za najčešće sume koje naši građanji podižu u bankama. To su 30.000, 50.000 i 80.000 evra, sa rokom otplate od 25 godina tj. 300 meseci. U račinicu je uzeta kamatna stopa od 3,2 odsto, ali treba imati na umu da građani sa bankom dogovaraju posebne uslove prilikom podizanja kredita, pa se ovakav račun ne može primeniti na svakoga ko je zadužen u evrima.

Tako otplata kredita od 30.000 evra, sa gore navedenom kamatnom stopom i rokom, iznosi 145,5 evra (oko 17.000 dinara). Nakon povećanja promenljive kamate na 3,7 odsto, rata za ovaj kredit će iznositi nešto više od 153,4 evra (tj. 18.011 dinara).

Za kredit od 50.000 evra, rata kredita po navedenim uslovima iznosi 242,3 evra (oko 28.446 dinara), a nakon povećanja rata će iznositi 255,7 evra (tik iznad 30.000 dinara). Dakle rata će biti viša za 1.565 dinara.

U slučaju kredita od 80.000 evra, dosadašnja rata je iznosila 387,7 evra (45.515 dinara), a nakon povećanja od 0,5 odsto ona će iznositi 409,1 evro (oko 48.000 dinara) tj. biće viša za 2.485 dinara.