ŠTA ĆE BITI SA EVROM? Evo kakvo je stanje sa depozitima građana

Nikola Dragašević, generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije Narodne banke Srbije, istakao je da nema razloga ni za kakvu paniku i ni za kakvu pojačanu kupovinu gotovine  u stranim valutama, kao ni za podizanje deviza iz bankarskog sektora.

– Kada kažemo likvidan, bankarski sektor može veoma efikasno da reaguje na sve zahteve svojih klijenata, na sve potrebe za plaćanjima ili podizanjem određenih depozita. Dakle, ima dovoljno i dinarske i devizne likvidnosti. Dobro kapitalizovan znači da su depoziti klijenata i pravnih i fizičkih lica sigurni u bankarskom sektoru – kazao je Dragašević.

Dodao je da su fizička lica i preduzetnici u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita dodatno zaštićeni, pošto su depoziti osigurani do iznosa od 50.000 evra.

Nikola Dragašević je istakao da NBS kontinuirano, po potrebi, snabdeva bankarski sektor i dinarskom i deviznom likvidnošću i da ne žele da dozvole da bilo šta ugrozi stabilnost opšteg finansijskog sistema i finansijskog tržišta.

– U proteklom periodu videli smo pojačanu tražnju za stranom gotovinom u menjačnicama i bankama i pojačali smo snabdevanje bankarskog sektora tom efektivom – istakao je Dragašević.

Kontrola rada menjačnica, kazne za sve koji se ne pridržavaju propisa

Krenula je veća kontrola rada menjačnica širom Srbije.

– Guvernerka je prethodne nedelje odmah pokrenula inicijativu, zajedno sa kolegama koje se bave direktno nadzorom ovlašćenih menjača, da se poveća broj menjačnica koje se kontrolišu i da se poveća opseg gradova koji su pod kontrolom – rekao je Dragašević.

Dodao je da se, prema prvim naznakama tih kontrola, menjačnice kreću u okviru raspona kurseva koji je propisan odlukom Narodne banke Srbije.

– Konkretno, za valutu evro, znamo da postoji ograničenje za ovlašćene menjače i javnog poštanskog operatora da zvanični srednji kurs plus minus 1,25 procenata jeste raspon kupovnog i prodajnog kursa za evro. Ukoliko se ovlašćeni menjači ne budu ponašali u skladu sa propisima, postoje i novčane kazne, ali postoji i kazna oduzimanja dozvole ili ovlašćenja za obavljanje tog posla – naveo je Nikola Dragašević.

Novčane kazne mogu se kretati za fizička lica i pojedince od 10.000 do 500.000 dinara, dok se kazne za pravna lica kreću od 100.000 do dva miliona dinara.

Poručio je da je cilj kontrole menjačnica da se one urede i da ne smeju da primenjuju kurseve koji nisu dozvoljeni, a da će svi koji se ne budu ponašali u skladu sa propisima biti kažnjeni.

Govoreći o provizijama koje menjačnice mogu dodatno da naplate prilikom kupovine efektive od građana, Dragašević je rekao da je provizija ograničena na jedan procenat od kupovnog kursa koji menjačnica ima u svojoj kursnoj listi.

– Zvaničan srednji kurs formira se na osnovu međubankarske trgovine svakog dana i on je danas 117,6174. Govorimo o kursu koji je stabilan u prethodnih gotovo deset godina – naveo je Dragašević.

Istakao je da je u periodu od 2017. do 2019. godine bilo snažnih pritisaka ka padu kursa, odnosno ka jačanju dinara.

– Tada smo se odgovorno ponašali i povećavali svoje devizne rezerve. Kupili smo pet milijardi evra u neto iznosu i mogli spremno da dočekamo i korona krizu i sve ono što je usledilo nakon toga, 2020. godine smo iskoristili to da održimo stabilnost kursa, u 2021. smo opet u neto iznosu povećavali rezerve i sada smo na kraju 2021. ovu krizu dočekali sa gotovo rekordnim nivoom deviznih rezervi od 16,5 milijardi evra – kazao je Dragašević.

Rast štednje od početka godine gotovo 150 miliona evra

Govoreći o štednji, Nikola Dragašević je kazao da devizna štednja od početka godine ima rast od gotovo 150 miliona evra.

– Poslednjih nekoliko dana, nešto što je analogno povećanoj tražnji za efektivnim stranim novcem u menjačnicama jeste i negde pojačano povlačenje depozita ili štednje građana iz bankarskog sektora – naveo je Dragašević.

Dodao je da to nije poprimilo toliki iznos da bi se devizna štednja, na nivou od dva i po meseca, smanjila i da to povlačenje nije toliko primetno.

– Postoji nekoliko sistema za zaštitu depozita klijenata. Nema nikakve potrebe niti uticaja ove krize na domaći bankarski sektor da bi postojala određena panika ili tražnja za povlačenjem tih depozita iz bankarskog sektora – istakao je Dragašević.

Napomenuo je da će NBS u narednom periodu, za slučaj potrebe i povećane tražnje za stranom gotovinom, snabdevati bankarski sektor.

– Moram da napomenem da mi imamo dovoljno stranog keša u našim trezorima – rekao je Nikola Dragašević.

Objasnio je da ukoliko bi se tražnja nastavila u narednom periodu, što se ne očekuje, NBS može da, bez dodatne nabavke gotovine, tri i po meseca bez problema snabdeva bankarski sektor.

Govoreći o posledicama pada rublje, koja je trenutno slabija od dinara, Dragašević je objasnio da je rublja oslabila za gotovo 40 odsto prema dolaru i oko 37 procenata prema evru.

– Banke imaju mogućnost da kotiraju i rublju na svojim kursnim listama, međutim, moram da kažem da nemaju obavezu kotiranja rublje. Ukoliko kotiraju, banke mogu i proširiti splet kupovnog i prodajnog kursa. Ono što moram da naglasim jeste da, za razliku od stabilnosti koju mi imamo ovde, nestabilnosti su izložene sve valute u regionu. Mađarska forinta oslabila je u prethodne dve nedelje osam procenata, češka kruna od pet do šest posto, poljski zlot čak sedam posto – kazao je Nikola Dragašević.