KO ĆE IMATI NAJVEĆU PENZIJU Važna dva faktora za novčanu nadoknadu – vrlo je jasna računica

Bizportal | 09:57 | 13.01.23 Finansije

Što više godina staža i što veća plata, to i veća penzija.

Foto: Shutterstock.com/fizkes

Malo je onih koji danas rade ili koji su tek počeli da nižu godine staža, a da se ne pitaju kolika će im biti penzija. Istina, za penzionisanje je potrebno 40 godina radnog staža, ali svi su negde tokom rada svesni na koliku penziju mogu računati s obzirom na to koje poslove obavljaju i gde im je zarada u odnosu na ostale radnike tokom celog radnog staža.

Računica je jasna, što više godina staža i što veća plata, to i veća penzija. Formula za računanje penzije pritom postoji, vrlo je precizna, ali je činjenica da visina penzije zavisi od dva pomenuta faktora.

Prema računici Fiskalnog saveta svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara. To praktično znači da oni sa najmanjim zaradama tokom radnog staža mogu da računaju i na najmanje penzije.

Računica Fiskalnog saveta pokazuje i da oni koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno treba da računaju na penziju od 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).

Na ovoj listi je najviše administracije u javnom sektoru, ali i privatnom, kao i mnogi zaposleni u prosveti, zdravstvu…

S druge strane, najveće plate imaće oni koji tokom radnog staža zarađuju 200.000 dinara mesečno, koliki je i limit za obračun penzija. Danas je najveća penzija u Srbiji 190.000 dinara, a prosečna će sa januarskim povećanjem iznositi 37.000. Najniža penzija u Srbiji je oko 24.000 dinara, prenosi Blic.

Formula

Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.

Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji je recimo u januaru 2022. iznosio 909,45 dinara.

Povećanje u januaru

Penzionerima od 1. januara primanja su povećana za 12 odsto i taj procenat biće primenjen linearno na sve penzionere bez obzira na visinu penzije.

Prethodno, tokom decembra naši najstariji građani dobili su povećanje od oko 9 odsto. Prosečna penzija od 30.965 dinara, nakon ukupnog povećanja biće veća za 6.255 dinara.