KAKO ĆE KAMATNE STOPE DALJE UTICATI NA KREDITE Najbezbolnije zaduživanje u dinarima, sa stambenim kreditima je potpuno druga priča

BizPortal/N. I. | 12:31 | 17.08.22 Finansije

Prema oceni stručnjaka, u narednom periodu očekuje se zaoštravanje monetarne politike i eventualno dalje povećanje kamatnih stopa.

Shutterstock

Kada su u pitanju dešavanja na polju monetarne politike oči su uvek uprte u najveće ekonomije sveta. Tako su u proteklih nekoliko dana dva događaja dali znak da bi možda moglo da dođe do preokreta i da popuste restriktivne mere. Ali kako za sada stvari stoje, vrlo je verovatno da će se kod nas nastaviti sa oštrom monetarnom politikom.

Najpre su Federalne rezerve objavile da zbog smanjenog inflatornog pritiska može doći do smirivanja, a najavljena je i mogućnost da se snize kamatne stope. Potom je nekoliko dana kasnije Kineska centralna banka objavila da snižava svoje referentne kamatne stope. Međutim, kako za naš portal objašnjava Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banka Srbije, ova tržišta su toliko specifična da se takav trend ne bi mogao očekivati i u našoj zemlji.

– Američka ekonomija je potpuno drugačija od evropske, pa i naše. Oni su za vreme kovid mera upumpali dva i po puta više novca u privredu nego ostale zemlje, pa samim tim je i smanjena inflacija što je razlog da se najavljuje labavija monetarna politika. Sa druge strane, tu je i privredna aktivnost koja stoji dobro. Rast bruto društvenog proizvoda u Americi je oko četiri do pet odsto, uz nezaposlednost od tri odsto. Da bi se održali takvi rezultati, očekuje se da FED koriguje kamatnu stopu kako bi se održalo jeftino finansiranje privrede. Što se tiče Kine, njihova inflacija je veoma niska, manja od pet odsto, a domaća tražnja zadovoljavava 95 odsto onoga što se proizvede. Istovremeno, kovid mere su dosta uticale na privredu i sa tim pokazateljima centralna banka ima prostora da deluje drugačije i snižava kamatne stope – navodi Vasić u razgovoru za Bizportal.

Kada je u pitanju domaće tržište, Vasić ocenjuje da u narednom periodu ne bi trebalo očekivati promene pravca delovanja Narodne banke Srbije što se tiče kamatnih stopa.

– Kod nas je inflacija još uvek dosta visoka, čak 12 odsto. Prema podacima mi imamo inflaciju na nivou od jedan odsto mesečno zbog čega treba očekivati dalje povećanje kamatnih stopa – kaže Vasić.

Iako su prema poslednjim podacima cene hrane nešto snižene, što smanjuje inflaciju, po oceni Vasića pokazalo se da mere NBS-a daju rezultate da se ublaže pritisci, ali da još uvek nisu dovoljne da u potpunosti zaustave rast cena.

– Nafta i gas su takođe bitni za inflaciju, ali i proizvodnju hrane. 99 odsto proizvodnje mineralnih đubriva vezano je gas, a sada je cena ovog energenta na rekordnom nivou što dalje može uticati na proizvodnju hrane i posledično na ukupnu inflaciju. Pošto se najavljuje dalji rast cena energenata, moje mišljenje je da će naša monetarna politika prevagnuti na stranu povećanja kamatnih stopa. Ali, ni tu se ne može ići u nedogled jer naša privreda dobro stoji. Sa rastom od četiri, 4,1 odsto, mora se voditi računa i da se obezbede povoljni uslovi za finansiranje privrede – pojašnjava vasić.

Narodna banka Srbije, NBS — Alo/Vladimir Markovic

Zaduživanje u dinarima ne trpi velike pritiske

Što se tiče kredita, Vasić ocenjuje da trenutni rast kamata nema veliki uticaj na ovu vrstu zaduživanja.

– Prosečno zaduženje naših građana iznosi 1.500 do 1.600 evra, a sa ovakvim nivoom komatnih stopa to ne utiče drastično na rate otplate, to je poskupljenje od nekih 100 do 200 dinara u zavisnosti od visine zaduživanja. Druga je stvar za stambene kredite koji su indeksirani u evrima jer tu stopa EURIBOR-a može dosta da promeni visinu rate – zaključuje Vasić i dodaje da je zaduživanje u dinarima bezbedno od velikih poremećaja visine rata koje se otplaćuju.