GORE ZA PRIRODU I OD PRAVOG RUDNIKA? Rudarenje kriptovaluta prati loš glas, jer šteti okolini – na sreću, ima rešenja, a može i da se zaradi

BizPortal/Promo | 13:13 | 29.09.22 Finansije

Putovanje u „zelenijem” smeru.

Foto: Shutterstock

Ilon Mask, vlasnik Tesle i stari lisac kad je u pitanju manipulisanje masama, uspešno je preko svojih objava na društvenim mrežama dizao cenu Bitkoina, najpoznatije kriptovalute. Čak je jedno vreme tvrdio da će dopustiti kupovinu Teslinih automobila Bitkoinom.

Međutim, da li mu je neko došapnuo, ili se sam setio, Mask je odustao od ove inicijative, jer su dijametralno suprotne – to jest, Tesla je na tragu „zelene agende”, u ime čistije okoline i budućnosti bez štetnih izduvnih gasova iz automobila, dok je rudarenje bitkoina, doprinosti ogromnoj potrošnji struje, a samim tim i zagađenju okoline. I dok si trepnuo, vrednost Bitkoina je, kada je Mask objavio da odustaje od uvezivanja Tesle i Bitkoina, pala za 1.000 dolara. Na sreću, teško ga je oboriti – bitkoin se i dalje dobro drži (trenutna vrednost mu je 19,458.95 dolara).

Međutim, kako je došlo do toga da se svi zabrinu zbog zagađenja okoline, kada je rudarenje kriptovalute u pitanju? Evo stručnog pojašnjenja:

– Od 2009, kada je za rudarenje bio dovoljan običan procesor koji možete da nađete u prosečnom laptopu, nivo hardvera za rudarenje je znatno podignut. Uređaji koji se danas koriste za rudarenje su nekoliko hiljada puta moćniji od tih prvih procesora iz 2009 – objašnjava Nemanja Ostojić na blogu kompanije ECD, prve kripto menjačnjice u Srbiji, pišući o ekološkom efektu rudarenja kriptovaluta.

Da li je sve tako crno?

Dakle, moćniji hardver troši znatno više električne energije, pa se, imajući u vidu i aktuelnu situaciju sa potencijalnim nestašicama struje, javlja problem koji svaki kriptorudar oseća – enormni računi za struju su verovatno najveći trošak rudarenja.

Kao ključni zagađivač u sektoru kriptorudarenja, imenovana je Kina. Prema navodima ECD-a, do nedavno se 75 odsto rudarenja Bitkoina odvijalo u toj zemlji. U svetskoj ekološkoj zajednici, Kina je već ozloglašena po tome što ogroman deo električne energije proizvodi koristeći jedan od najomraženijih resursa – ugalj.

– Ali koliko jedan računar (ili mining rig ili ASIC uređaj) može da potroši energije? Da li je to zaista toliko dramatično koliko se pominje u vestima i člancima koje čitamo prethodnih nedelja? Pre svega, tačan iznos emisija CO2 za koje je odgovorno rudarenje Bitkoina nije baš tako lako proceniti – prenosi blog ECD-a.

Dakle, procene nisu ohrabrujuće. Izveštaj centralne banke Amerike, procenjuje da je Bitkoin odgovoran za emisiju oko 40 miliona kilotona CO2 tokom prethodne dve godine. Dodatno zabrinjava činjenica da ova brojka stabilno raste od 2015. godine. Poređenja radi, tolika emisija CO2 ravna je potrošnji 20 miliona automobila.

Da li je sve tako crno? Ne, naravno, jer uvek postoji i druga strana, to jest, bolje rešenje, koje već postoji, samo ga treba primeniti. Štaviše, Square, kompanija još jednog kripto “promotera”, Džeka Dorsija, objavila je saopštenje u kojem navodi da će Bitkoin biti ključan za čistiju budućnost.

– Ovu tezu podržava i činjenica da, tokom kišne sezone, oko 50 odsto rudarenja Bitkoina dolazi iz Sičuana i Junana—dva regiona u Kini koji poseduju ogromnu količinu hidro energije. Ovi regioni sede na potencijalno najvećim neiskorišćenim resursima održive energije na svetu. Rudarenje u Sičuanu i Juanu (pre odluke kineske vlade) je bilo održivo, isplativo i nije predstavljalo problem za okolinu – piše ECD na svom blogu.

„Zelenija” varijanta kao rešenje

Dakle, rešenje je u samoj kripto industriji – u vidu novih, „zelenih” izvora energije i prelaz na druge načine rudarenja i valute koje se drugačije rudare. A ona se, stručnim kriptorudarskim terminom, naziva „Proof of stake” (PoS). Evo šta to konkretno znači:

– U PoS pristupu, rudari ne potvrđuju transakcije i ne rudare blokove na osnovu procesorske snage hardvera već na osnovu količine koina koju poseduju. Ovaj mehanizam ne zahteva od vašeg hardvera bilo kakvo zalaganje niti potrošnju energije. Potrebno je samo da posedujete valutu i da je stake-ujete u nekom staking pool-u. Srazmerno tome koliko koina posedujete, dobijate nove koine – piše Nemanja Ostojić na blogu kompanije ECD. Ovi koncepti nisu bez svojih mana ali, ako govorimo o održivosti, daleko su perspektivniji od PoW-a (Proof of stake, koji zahteva izuzetno mnogo struje za rudarenje).

Ukratko, rudarenje kriptovalute neće prestati, štaviše, tek će se razvijati i napredovati. ECD nudi i spisak kriptovaluta koje su prijateljski nastrojene prema prirodi. To su Cardano (ADA), Chia (XCH), IOTA (IOTA), u Nano (NANO). U svakom slučaju, ko ne proba, ne može ni zaradi. Registracija na ECD sajtu je brza i laka – dovoljno je kliknuti OVDE, zatim pogledati nove cene Bitkoina i ostalih valuta i početi sa bezbednom trgovinom.

Naravno, za kraj ostaje i pitanje – da li se sve to isplati? Treba imati na umu i to da rig svakog rudara ne rudari dinare, nego kriptovalutu koja je zatim moguće kovertovati u srpsku valutu. Zatim cene kriptovaluta variraju iz dana u dan. Kompanija ECD na svom blogu navodi primer finansijske analize jedne platforme za rudarenje, koje rudari ethereum (ETH).

– Cena novog mining riga sa 8 kartica i svom dodatnom opremom – 1800 evra; Cena istog polovnog riga na oglasima – 800 evra; Potrošnja struje na mesečnom nivou – 8.000 dinara, odnosno oko 70 evra; Sa ovakvim rigom možemo da izrudarimo – 0,5 ETH; Po trenutnoj ceni ETH-a to je – 37.500 dinara, odnosno oko 315 evra; Trenutni mesečni profit bi bio – 87 evra – piše ECD blog.

I jedno od ključnih pravila – većina rudara ne prodaje kriptovalute na kraju svakog meseca, već prave zalihe i čekaju da cena kriptovalute poraste kako bi maksimizovali svoj profit. Bitno je napomenuti da je ethereum (ETH) u jednom trenutku dostigao cenu od skoro 1.200 EUR (januar 2018.) i da mu je cena od nastanka (2013.) skočila za više od 9.000 odsto.