EM ĆE BITI SKUPLJI, EM ĆE IH TEŽE ODOBRAVATI Krediti postaju još veća glavobolja za građane – kako se izboriti sa starim i novim dugovima

BizPortal/T. Đurđević | 15:12 | 26.10.22 Finansije

Biti strpljiv i obazrivje na prvom mestu.

shutterstock

Evropska centralna banka najavila je povećanje kamata sve do proleća 2023. godine. Stručnjaci procenju da je to instrument pomoću kojeg je moguće, koliko-toliko, savladati aktuelnu inflaciju svuda u svetu. U korak sa tim ide i činjenica da će standardi za dodele kredita biti pooštreni, kao i povećanje cena bankarskih usluga, i visina kamatnih stopa.

Najsvežiji primer dolaze nam iz Evrope, gde je središnja monetarna institucija evrozone podigla kamatne stope za 1,25 procentnih bodova, a za samo nekoliko dana očekuje se njihovo povećanje za tri četvrtine. Upravo to dovelo je do zaoštrovanja standarda za dodelu zajmova, a viši troškovi zaduživanja počeli su da prigušuju potražnju. Ukoliko bi se u Srbiji desio isti scenario, građanima bi se nametnuo novi problem, jer bi mnogi bili odbijeni za dobijanje kredita, a i za one koji dobiju kredit od banaka, isplaćivanje bi bilo otežano.

Kada je reč o celoj Evropskoj uniji, godišnja inflacija u septembru iznosila je 10,9 odsto, što je takođe više od 10,1 odsto u avgustu. Prošle godine stopa inflacije na nivou EU bila je 3,6 odsto.

Za one koji su već podigli veće novčane kredite, ovo znači da im trend rasta kamatnih stopa ne ide u prilog, kao i da će se naći u nešto težoj finansijskoj situaciji, jer će njihova rata biti uvećana.

Preciznije o tome razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja banaka Srbije, Vladimirom Vasićem, koji je izneo svoja predviđanja oko potencijalnih kamatnih zaduženja.

– Brzina inflacije raste, a nakon što dostigne najvišu tačku, ona se veoma sporo obara. Čim se restriktivna monetarna politika povećava i pooštrava, novac automatski poksupljuje, a vrednost mu je sve manja. U ovakvim situacijama novac postaje nedostupniji na tržištu, jer se rapidnom brzinom povlači iz opticaja. Zbog toga i jesu mere štednje na svim poljima važne, jer se na taj način održava njegova cena, odnosno vrednost – započinje naš sagovornik.

Teži uslovi za dobijanje zajmova?

Kako je Vladimir Vasić objasnio, građane Srbije ne bi trebalo da iznenade povećanja cena bankarskih usluga, ali i nešto veći iznosi za rate u otplati kredita.

– Ulaganja će sada mnogo više da koštaju, cena rata za kredite biće veće, a uslovi za njihovo dobijanje teži i restriktivniji. U prilog tome ide i činjenica da je potražnja velika u moru nedostatku ponude, i da je to takođe, jedan od faktora koji cene bankarskih usluga drži na visokom nivou. Pad inflacije i stabilazicija cena očekuje se nakon zime , a zaključno sa 2024. godinom smanjenje inflacije može da bude i do sedam odsto. To znatno olakšava celu situaciju – rekao je on.

Ono što je umirujuće jeste činjenica da sitaucija i dalje nije dramatična, da se nije otrgla kontroli, ali i da je standard porastao. Prema Vasićevim rečima, standard građana ne može da se poredi sa onim od pre desetak godina i da je otplaćivanje rata sigurno lakše nego ranije.

Vasić preporučuje građanima da budu pametni u donošenju odluka koje mogu mnogo da koštaju. Neophodno je da budu na oprezu i dodatno strpljivi kada je reč o podizanju stambenih kredita, jer se pad inflacije i stabilizacija cena usluga očekuje posle zime, a smirivanje zaključno sa sledećom godinom.