DRŽAVE GOMILAJU ZLATO ŠIROM SVETA Kako Srbija stoji sa zalihama plemenitog metala

Stanko Stamenković | 15:44 | 10.07.23 Finansije

Ubedljiv lider u regionu.

Foto: Shutterstock

Kada je globalna ekonomska situacija teška, o čemu svedočimo poslednjih godinu i po dana, države gomilaju zlato, jer se trude da se okrenu tom najsigurnijem ulaganju, i može se reći da je u toku svojevrsna zlatna groznica. Otuda i ne čudi novo istraživanje iz SAD-a, da sve više država vraća svoje zlatne rezerve. Sasvim logična odluka, imajući u vidu da inflacija ne posustaje, a najveće centralne banke sveta, poput Evropske centralne banke i američkih Federalnih rezervi najavljuju nova povećanja referentnih kamatnih stopa.

Podaci koje je iznela investiciona kompanija Invesko glase da 68 odsto anketiranih državnih organizacija čuva zlatne rezerve u matičnim zemljama, dok je taj procenat samo tri godine ranije bio 50 odsto.

Države imaju više nego dovoljno razloga da, tako reći, gomilaju svoje zlato kod svoje kuće, imajući u vidu da gotovo niko od anketiranih ne veruje da će inflacija uskoro padati. Naprotiv, kako su preneli mediji, može većina je ubeđena da može samo da raste i to u celoj narednoj deceniji. A najopasnije je to što svi smatraju da je geopolička situacija glavni okidač za dalji rast inflacije, što je mnogo teže rešiti u kraćem vremenskom periodu.

Imajući sve to u vidu, pitanje koje se nameće je – kako Srbija stoji sa svojim zlatom? Ako je suditi prema zvaničnim informacijama, za sada sasvim solidno.

Konkretno, još u aprilu je iznet podatak da je Srbija, sa 38,5 tona zlata u trezoru, lider po zlatnim rezervama u regionu Zapadnog Balkana. Poređenja radi, Crna Gora posle osamostaljenja nije kupila ni gram tog plemenitog metala, a ukupno imako oko jedne tone.

Podaci za region deluju pomalo neverovatno – a drugom mestu na Zapadnom Balkanu je Severna Makedonija sa 6,8 tona zlata, pokazuju podaci Svetskog odbora za zlato, a slede Slovenija sa 3,7 tona, Albanija sa nešto više od tri tone, BiH sa 2,7 i Hrvatska sa dve tone.

Narodna banka Srbije odavno je prepoznala važnost nabavke plemenitog metala, verovatno iz iskustva kriznih decenija prošlog veka, pa tako Srbija danas ima duplo više zlata nego pre deset godina. Od početka ove godine, naša zemlja je kupila

– Zlato predstavlja veoma važan deo deviznih rezervi, jer se istorijski karakteriše kao „sigurna aktiva“, a njegova uloga posebno dolazi do izražaja u periodima izraženih neizvesnosti, kakvima svedočimo danas – u ambijentu geopolitičkih tenzija u Ukrajini, energetske krize i globalnog rasta inflacije“, objašnjavali su u NBS još prošle godine.

Ne treba zaboraviti i na to da je kineski Ziđin, koji većinski eksploatiše zlato u Boru, zaključio ugovor o strateškom partnerstvu sa državom Srbijom. Po važećim zakonima naše zemlje, celokupnu koliučinu koju Ziđin proizvede mora prvi da ponudi Narodnoj Banci Srbije. Ako NBS odbije da ga otkupi po berzanskoj ceni, Ziđin može da traži dozvolu za izvoz. Prema izveštajima iz 2022. godine to se dosad nije desilo. Što, kako je pisao Juronjuz, znači samo jedno – sve zlato koje je do sada ekspolatisano u Srbiji ostalo je u našoj zemlji.

Inače, najveće zlatne rezerve u svetu imaju SAD sa 8.133 tone. Druga je Nemačka sa 3.355 tona, a treća i četvrta su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tona. Peta je Rusija sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2.010 tona, koja i najviše na svetu kupuje nove zalihe plemenitog metala.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.