BEŽITE OD NJEGA, KAO ĐAVO OD KRSTA Bankari savetuju – koristiti dozvoljeni minus samo ako se mora

BizPortal | 14:12 | 29.10.22 Finansije

Zašto častiti banku, ako se ne mora?

Foto: Pixabay

Poslednjih meseci rastu kamate na sve kredite, bilo dinarske ili stambene, a uvećane rate uveliko stižu.

Iako bi se moglo pretpostaviti da će skočiti i kamate na dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje, one su tek neznatno uvećane. Sa druge strane, i prethodnih meseci bile su vrlo visoke i na tronu kao najnepovoljnija finansijska usluga, pa ih bankari preporučuju samo u izuzetnim slučajevima. U malim iznosima i kratkotrajno.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, za kraj avgusta, prosečna ponderisana kamatna stopa na godišnjem nivou za dozvoljeni minus bila je 29,11 procenata. Što znači da svako ko je čitavu godinu ovako zadužen 50.000 dinara, banci će platiti 14.555 dinar, pišu Novosti.

U slučajevima kada se sa računa skine suma i preko ovog ugovorenog limita najčešće u visini jedne plate, prosečna cena nedozvoljenog prekoračenja je 30,07 odsto godišnje.

Kamata na dozvoljeni minus je veća za 0,1 procentni poen, u odnosu na jul, a na nedozvoljeni za 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec.

– U periodu od januara 2014, od kada objavljujemo pojedinačne podatke po bankama, do avgusta 2022, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena je za 4,5 procentna poena, sa 33,6 odsto, na 29,1 odsto – kažu u NBS.

– Kada su u pitanju nedozvoljena prekoračenja stanovništvu po tekućem računu, u istom periodu prosečna kamatna stopa je smanjena za čak 14,1 procentni poen, sa 44,2 odsto na 30,1 procenat.

Kako u NBS, ipak naglašavaju pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni. Podsećaju da su uvek upozoravali građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.

– To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit – kažu naši sagovornici. – Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara nego pozajmice po tekućem računu i kreditnim karticama.

Osim jedne banke čija je kamata na dozvoljeni minus 9,73 odsto, njih 12 ima kamatu veću od 20 odsto, a šest preko 30 procenata. Najviša iznosi 34,3 procenata.

– Dogodi se da klijent ne odvoji dovoljno sredstava za ček koji treba da se realizuje, ili za ratu po kreditnoj kartici ili drugom kreditu i da račun ode u nedozvoljeno prekoračenje – objašnjavaju nam u banci.

– Tada je kamata još i veća. Najniža je oko 11,5 odsto, a najviša čak 47,7 procenata.

Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije pokazuje da je na kraju septembra otvoren najmanje jedan tekući račun imalo 5,7 miliona klijenata. Računa je ukupno bilo 8,5 miliona, a prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja iznosio je 42.366 dinara. Broj računa koji su bili u nedozvoljenom minusu je za 3,5 odsto više nego lane – 274.912. Učešće kašnjenja u iznosu dozvoljenog prekoračenja je 11,3 procenata.