Eskalacija tenzija između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo je uzdrmala globalna tržišta, a među prvim dobitnicima našlo se zlato. Dok investitori prate razvoj situacije na Bliskom istoku, cena plemenitog metala snažno reaguje na rast geopolitičkog rizika, još jednom potvrđujući njegov status „sigurnog utočišta“.

Iako su cene zlata i srebra nakon naglog rasta doživele pad pod pritiskom jer indeks američkog dolara snažno raste i dostiže najviši nivo u poslednjih devet meseci, dok istovremeno rastu prinosi na američke državne obveznice, postavlja se pitanje kako će plemeniti metali, a posebno zlato, reagovati u okolnostima rata kojim je do sada pogođeno čak 18 zemalja.

Nakon najnovijih vojnih poteza i pretnji daljom eskalacijom, globalna tržišta akcija zabeležila su pad, dok su energenti i zlato porasli. Analiza koju je objavio Reuters navodi da su investitori pojačano kupovali zlato i američki dolar usled rasta neizvesnosti i straha od širenja sukoba.

Slično piše i Financial Times, ističući da su se ulagači u aktuelnoj krizi više okrenuli zlatu nego državnim obveznicama, što sugeriše dubinu zabrinutosti na tržištu.

Strah od poremećaja nafte dodatno podiže cenu

Jedan od ključnih kanala kroz koji sukob utiče na zlato jeste tržište energije. Napad dronovima na katarska postrojenja za prirodni gas i saudijsku rafineriju nafte podstakli su strah od nove energetske krize.

Potencijalni poremećaji u snabdevanju naftom iz regiona, u kombinaciji sa obustavljanjem pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz , podstiču rast cena energenata i povećavaju zabrinutost za globalno snabdevanje. To pak povećava inflaciona očekivanja, a zlato tradicionalno služi kao zaštita od inflacije.

Prema pisanju The Guardian, rast cena nafte i gasa izazvao je talas rasprodaje na evropskim berzama, dok su investitori povećali izloženost zlatu i drugim defanzivnim instrumentima.

„Cena zlata je u jeku tenzija početkom nedelje premašila nivo od 5.400 dolara po unci, približivši se istorijskim maksimumima. Zlato je od petka do ponedeljka ostvarilo rast od 4 odsto, nakon čega se zbog jačanja dolara stabilizovalo oko nivoa od 5.150 dolara po unci. Ovakva tržišna dinamika nije iznenađenje. Istorijski gledano, zlato je oduvek raslo tokom velikih geopolitičkih šokova – od Zalivskog rata do ruske invazije na Ukrajinu. Investitori u takvim trenucima traže likvidnu i globalno prihvaćenu imovinu koja ne zavisi od kreditnog rizika pojedine države“, rekao je Vladimir Potočki, direktor sektora investicionog zlata u Auro Domus grupi Hrvatska.

Šta bi moglo odlučiti dalji smer?

Potočki ističe da će dalji pravac kretanja cene zlata zavisiti od nekoliko ključnih faktora. Pre svega, važno je da li će se sukob proširiti izvan trenutnog okvira i zahvatiti širi region Bliskog istoka, što bi dodatno povećalo nivo globalne nesigurnosti.

„Jednako je važno da li će doći do ozbiljnijih poremećaja u snabdevanju energentima, posebno naftom i gasom, jer bi takav scenario mogao produbiti inflacione pritiske i podstaći dodatnu potražnju za sigurnom imovinom. Treći važan faktor je reakcija američke monetarne politike, odnosno smer kretanja kamatnih stopa i realnih prinosa, koji tradicionalno imaju snažan uticaj na atraktivnost zlata. Ako tenzije dodatno eskaliraju i potraju duže vreme, zlato bi moglo ostati na povišenim nivoima ili čak dostići nove istorijske rekorde. S druge strane, eventualna stabilizacija situacije i smanjenje geopolitičkih rizika mogli bi ublažiti pritisak na rast cene i podstaći deo kapitala da se vrati u rizičniju imovinu“, dodaje Potočki za Poslovni dnevnik.

Jedno je ipak sigurno – dok god traje neizvesnost između Izraela, SAD-a i Irana, zlato će ostati u centru pažnje globalnih investitora.

Cena zlata bi u narednih 5 godina mogla dostići 10.000 dolara

I vodeće svetske banke očekuju nastavak pozitivnog trenda. JPMorgan Chase predviđa da bi cena zlata mogla dostići oko 6.300 dolara po unci do kraja 2026. godine, podstaknuta snažnim kupovinama centralnih banaka i diverzifikacijom portfelja investitora. Bank of America smatra da bi zlato moglo dostići čak 6.000 dolara po unci u narednim mesecima ukoliko se nastavi trend rasta potražnje.

Ako se posmatra duži period od pet godina, postoji i scenario prema kojem bi cena zlata mogla porasti do 10.000 dolara po unci, iako su takve prognoze daleko iznad konsenzusa većine tržišnih modela i smatraju se ekstremnim scenarijem.

Iako je cena zlata u poslednjih godinu dana porasla više od 80 odsto, na zlato treba gledati kao na dugoročnu investiciju i zaštitu imovine, a ne kao na alat za brzu zaradu. Klijentima se zato savetuje da se ne opterećuju previše kratkoročnim kretanjima na berzi i da zlato posmatraju kao sigurnosnu rezervu za budućnost.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.