AMERIKA PRETI, SAUDIJCI TERAJU PO SVOM Novo žarište je otvoreno, i to oko nafte – dakle, veoma je zapaljivo

BizPortal/S. Stamenković | 13:03 | 10.10.22 Biz info

Samo je još to falilo.

Saudijska Arabija, Amerika, SAD, drama, sukob, raskol

Foto: Shutterstock

Odluka zemalja izvoznica nafte, koje su okupljene u organizaciji OPEK + donele su krajem prošle nedelje odluku da smanje proizvodnju nafte za 2.000 barela dnevno. Razlog je, kako je navedeno, da se zaustavi pad cena „crnog zlata”. Naravno, njima to, u ovom trenutku nestabilnog tržišta, sasvim odgovara.

Očekivano, došlo je do dve oprečene reakcije – jedna je stigla sa Zapada, preciznije SAD-a, a druga iz Rusije. Američki zvaničnici su odmah osudili odluku OPEK-a, a sekretarka američkog trezora Dženet Jelen rekla je da je odluka „kartela”, kako je nazvala udruženje naftnih država, pogrešna i ne previše mudra.

Ona je rekla i da bi ograničenje cene nafte, koje se, jasno, OPEK-u ne sviđa, pomoglo zemljama u razvoju, jer se već muče se velikom cenom energenata.

Kad Bajden moli, a oni se prave da ne čuju…

Zanimljivo je da je naftni gigant Saudi Aramko saopštio da će najmanje sedam njenih velikih kupaca u Aziji dobiti ugovorene količine sirove nafte već u novembru, kako bi bile spremne za predstojeću zimsku sezonu, dok nigde nisu pominjali SAD.

Jasno je da će SAD ovaj potez shvatiti kao „prst u oko”. Podsetimo, predsednik SAD-a, Džozef Bajden, je ranije ove godine posetio upravo Saudijsku Arabiju, vodeću članicu OPEK-a, sa ciljem da ubedi Saudijce da povećaju proizvodnju nafte, ne bi li Amerikanci imali niže cene goriva. Taman na vreme za predstojeće kongresne izbori u Americi u novembru. A sada, manje nafte na tržištu automatski znači i veću cenu, pa je najverovatnije Bajdenova namera da obraduje glasače već pala u vodu.

Bajdenu se nimalo nije svidela ni odluka OPEK-a o smanjenju proizvodnje, jer će opet morati da posegne za nacionalnim rezervama nafte. Dakle, molba moćnog Bajdena je neuslišena, i teško da će predsednik SAD-a sve to gledati skrštenih ruku. Korist bi mogao da izvuče jedino iz rasta dolara, koji će ponovo ojačati zbog nestašice „crnog zlata”. Sitna vajda, jer inflacija i Americi raste, ali korisna pred pomenute novembarske kongresne izbore.

A za to vreme, Rusija zadovoljno trlja ruke, jer joj smanjenje proizvodnje svakako ide na ruku, što je i zvanična Amerika odmah konstatovala. Portparol Kremlja je odmah saopštio da će odluka OPEK-a stabilizovati cenu nafte, mada nije sasvim jasno kako.

Na dobro neće izaći

Jedno je sigurno – u američkim medijima se OPEK plus naziva „naftnim kartelom”, i to nije slučajno – reč „kartel” vrlo jasno asocira na kriminalnu organizaciju. Već su izmislili i slogan – NOPEK, u smislu „NE OPEK-u”.

Američki analitičari, ipak, upozoravaju da nije baš pametno krenuti đonom na OPEK, jer suviše toga zavisi od nje. Ipak, to ne sprečava agresivnije glasove u američkom Senatu, poput demokrate Dika Durbina, da otvoreno zaprete Saudijcima i ostalim državama članicama (Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela).

– Vreme je da naša spoljna politika počne da zamišlja svet bez tog saveza (misli na OPEK) koji vole da zabadaju nož u leđa – rekao je Durbin za američke medije. U svakom slučaju, još jedna podela, još jedan sukob, i polarizacija sveta na „nas” i „njih”… Novi sukob, kao da ih već nema dovoljno širom sveta.

Deluje zbrkano, ali je u principu jednostavno, pogotovo što se tiče krajnjeg korisnika, kupca, bilo da je on iz SAD-a ili iz Srbije. Tek sad će, kako je to danas izjavio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, „krenuti ludnica”, i više nije ni bitno da li će OPEK imati koristi, a verovatno hoće. Ili možda Rusi, pa čak i Amerikanci. Šteta će se videti na benzinskim pumpama širom sveta i to vrlo brzo.

Možda se nekim čudom i stabilizuje cena nafte i naftnih derivata, ali to bi zaista bilo čudo.