CENA ĆE MU SAMO RASTI Bakar, najpoznatija ruda Srbije, postaće vrednija od nafte – šansa koju ne bi trebalo propustiti

BizPortal/S. S. | 15:15 | 14.02.23 Biz info

Nezamenljiv je.

Foto: Shutterstock

Srbija je zemlja bogata rudama, a jedan od njih, pored zlata o kojem je bilo dosta govora u poslednje vreme, je i bakar. Štaviše, i u tom, najjačem segmentu domaćeg rudarstva postoji velika šansa za dodatni razvoj, pogotovo posle najnovijih procena svetskih stručnjaka da će upravo bakar, kako je rečeno, postati „nova nafta”.

Razlog leži u činjenici da velike svetske sile, poput Nemačke i SAD-a, pa i cela Evropska unija, ulažu velike napore da se okrenu obnovljivim izvorima energije, kako bi nafta, u periodu od sledeće dve decenije, kao izvor zagađenja, postala prošlost.

Gde je tu šansa za bakar? Prema rečima stručnjaka koji su govorili za američki CNBC, posebno u građevinskoj industriji, kao što je poznato, bakar je neophodan materijal. A pored toga, sada više nego ikad, svaki korak ka obnovljivoj energiji, bila ona solarna, na vetar ili, električna vozila, čini da ovaj metal je apsolutno neophodan.

– Ako pričate o naelektrisanju nečega, i prenosu električne energije, potreban vam je bakar – jednostavno objašnjava Al Ču, vodeći menadžer u moćnoj bankarsko-invesaticionoj kompaniji BNI Mellon.

Dakle, potražnja za bakrom može samo da raste, i to dugoročno, a samim tim i njegova vrednost, to jest, cena. Al Ču ide toliko daleko da kaže kako se mnogi fokusiraju na litijum, kao prelazni metal u okviru „zelene tranzicije”, dok on tvrdi da je upravo bakar metal na koji bi se trebalo fokusirati.

Rast potražnje je, jasno, realnost, a procenjeno je da će to podstaći i veću interesovanje istraživačkih firmi, kao i rast sekundarnih tržišta i, posebno, recikliranje bakra.

Što se Srbije, dakle, tiče, s obzirom na sve postojeće rudnike bakra i zlata, posebno u dobro poznatoj zlatonosnoj regiji Istočne Srbije i njenom središtu, Boru. Samo u periodu od 1902. do 1959. godine, tu je, prema postojećim podacima, iskopano oko 30 miliona tona rufe i dobijeno oko 1 milion tona bakra. Kineska kompanija Ziđin je većinski vlasnik nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor, i ona trenutno eksploatiše bakar u našoj zemlji.

A s obzirom na dugu i bogatu istoriju rudarstva u Srbiji, kao i činjenicu da se na 200 lokacija u Srbiji, prema izjavama stručnjaka, rade istraživanja raznih ruda, jasno je da je država ozbiljno shvatila potencijal koji poseduje. Uz obavezne mere zaštite životne sredine, nastavak eksploatacije bakra, i njegovo širenje gde god je to moguće na terenu, znači ulaganje u budućnost zemlje.

Još jedna prednost Srbije je i njena geografska pozicija. Kako pišu američki mediji, problem je u tome što je kvalitet metala opao u poslednjih 20 godina, jer se rezerve nalaze u teškim mestima za proizvodnju, kao što su Kongo ili Mongolija. S obzirom na znatno smanjenje prostora na kojem se može pronaći bakar, jasno je zašto će investitori, kako vreme bude proticalo, vrlo rado nuditi novac za ulaganje u ono što bi se moglo nazvati srpskim rudarskim preporodom.