Koliko dobro zid čuva toplotu meri se U-vrednošću. To je broj vati koji prođe kroz kvadratni metar zida pri razlici od jednog stepena između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Što je broj manji, kuća je toplija, piše Blic.
Norveški propis dozvoljava najviše 0,22 za spoljašnji zid, a za porodične kuće preporučuje 0,18.
U Norveškoj se vazdušna nepropusnost nove kuće po pravilu dokazuje merenjem, takozvanim blower door testom. U vrata se ugradi ventilator koji izvlači vazduh, a uređaji mere koliko brzo vazduh ulazi kroz pukotine.
Propis dozvoljava da se pri tom pritisku vazduh u kući zameni najviše 1,5 puta na sat, a za porodične kuće preporučuje 0,6. Kod starijih kuća taj broj je često višestruko veći.
Toplota tada ne odlazi samo kroz zid, nego kroz spojeve prozora, kutije za roletne, utičnice na spoljašnjim zidovima i otvore oko cevi.
Zato i dobro izolovana kuća može biti hladna ako propušta vazduh.
Troslojno staklo i manje prozora
Prozor je najslabija tačka svake kuće. Norveški propis traži najviše 1,2, a za porodične kuće preporučuje 0,8. Do toga se dolazi troslojnim staklom i dobro izolovanim ramom.
Norvežani ograničavaju i površinu stakla. Preporuka je da prozori i vrata zajedno ne prelaze 25 odsto grejane površine kuće. Veliki stakleni zid lepo izgleda, ali kroz njega zimi odlazi najviše toplote.
Napolju -30°C, a u kući toplo - Norvežani imaju jednostavan recept za manje račune za grejanje, više detalja pročitajte OVDE.
Svež vazduh bez hladnog vazduha
Kuća koja ne propušta vazduh mora se nekako provetravati, inače se javljaju vlaga i buđ. Norvežani to rešavaju ventilacijom s rekuperacijom. Sistem izvlači topli, zagušljivi vazduh iz kupatila i kuhinje, a ubacuje svež vazduh spolja. Na putu kroz razmenjivač svež vazduh preuzima toplotu od vazduha koji izlazi.
Preporuka norveškog propisa je da rekuperator godišnje vrati najmanje 80 odsto te toplote. Takav sistem je najlakše ugraditi pri gradnji nove kuće. Za stanove postoje i manji, lokalni rekuperatori koji se ugrađuju direktno u spoljašnji zid jedne prostorije.
Grejanje: toplotna pumpa u više od 60 odsto domova
Kada kuća dobro čuva toplotu, grejanje može biti manje i jeftinije. U Norveškoj radi više od 1,5 miliona toplotnih pumpi, a koristi ih više od 60 odsto domaćinstava. Od 1987. do 2024. prodato ih je više od 1,9 miliona, a skoro sve su klima-uređaji tipa vazduh-vazduh.
Toplotna pumpa iz jednog kilovat-sata struje proizvede nekoliko kilovat-sati toplote. Najbolje radi upravo u kući koja ne gubi toplotu, jer tada može da radi ravnomerno i na nižoj snazi.
Najtraženiji sistem grejanja u evropi - zašto su toplotne pumpe sve popularnije pročitajte OVDE.
Šta od toga možete da uradite ove zime
Nova fasada i troslojni prozori ne rade se preko vikenda. Ali deo norveške logike može se primeniti odmah, i to od najjeftinijeg ka najskupljem.
Zatvorite promaju - Zamenite istrošene dihtunge na prozorima i vratima, zatvorite kutije za roletne i otvore oko cevi. Ovo je najjeftinija mera, a oseti se već prve večeri.
Izolujte tavan pre zida - Topao vazduh ide gore. Ako imate negrejani tavan, mineralna vuna položena po podu tavana jedan je od najisplativijih zahvata i može se uraditi bez skele.
Provetravajte kratko i širom otvoreno - Pet do deset minuta širom otvoren prozor nekoliko puta dnevno izbaci vlagu bez hlađenja zidova. Prozor koji je ceo dan otvoren na kip hladi zid oko sebe.
Koristite klimu kao toplotnu pumpu - Inverter klima uz blage minuse greje jeftinije od grejalice na struju, jer iz jednog kilovat-sata daje više toplote.
Planirajte veliki zahvat za proleće - Fasadu i prozore radite po vrednostima iz tabele, a pratite i javne pozive za sufinansiranje energetske obnove, jer u njima važe upravo ti uslovi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)