Polovna garderoba sve više se prodaje preko interneta, u specijalizovanim prodavnicama i na tržištima polovne robe, a posao se ne svodi samo na kupovinu jeftinih stvari i njihovu dalju prodaju.
Ključ zarade su dobar izbor komada, prepoznatljiv stil, očuvan kvalitet i sposobnost da se roba nabavi po ceni koja ostavlja prostor za profit.
Majica koja godinama stoji u ormaru, kaput koji više nije u modi ili torba koja se retko koristi za jednog vlasnika predstavljaju višak, ali za drugog mogu da budu dobra kupovina. Upravo na toj razlici između vrednosti koju predmet ima za prethodnog vlasnika i cene koju je novi kupac spreman da plati razvija se tržište polovne garderobe.
Ono što je nekada uglavnom povezivano sa buvljacima i prodavnicama polovne odeće danas je postalo deo šire modne i trgovinske industrije. Kupci traže povoljnije komade, ali i kvalitetnu garderobu, vintage modele i brendirane stvari koje su u redovnoj prodaji skupe ili ih više nema u ponudi.
Za preduzetnike je posebno zanimljivo to što se posao može započeti sa relativno malim zalihama. Nije neophodno odmah iznajmiti lokal niti kupiti stotine komada odeće. Prodaja može da počne preko društvenih mreža i internet oglasa, a tek kada se pokaže šta kupci traže, posao može da se proširi.
Tržište raste, a polovna odeća više nije samo jeftinija alternativa
Evropsko tržište polovne garderobe dobija sve veći značaj, a digitalne platforme omogućile su da se odeća prodaje kupcima širom zemlje, pa i preko granica.
Dobar pokazatelj razmera ovog tržišta stigao je u aprilu 2026. godine, kada je evropska platforma Vinted objavila finansijske rezultate za prethodnu godinu. Kompanija je tokom 2025. ostvarila prihod od 1,1 milijardu evra, što je 38 odsto više nego 2024, dok je ukupna vrednost robe prodate preko platforme dostigla 10,8 milijardi evra, uz rast od 47 odsto. Neto dobit iznosila je 62 miliona evra.
Ovi podaci, objavljeni 2026. godine, pokazuju da je trgovina polovnim stvarima prerasla u ozbiljan digitalni biznis. Ipak, ukupna vrednost prodate robe nije isto što i prihod kompanije, niti prihod predstavlja čistu zaradu. Vinted prihod ostvaruje kroz svoj poslovni model, dok pojedinačni prodavci profit računaju tek kada od prodajne cene oduzmu nabavku i sve ostale troškove.
Za male trgovce prilika može da bude u specijalizaciji. Umesto da nude sve vrste garderobe, mogu da se usmere na kvalitetne kapute, farmerke, dečju odeću, poslovne kombinacije, vintage komade ili brendirane torbe. Takav pristup olakšava izbor robe, formiranje cena i pronalaženje kupaca koji se vraćaju.
Kako se zapravo zarađuje na polovnoj garderobi
Postoji nekoliko modela poslovanja, a svaki podrazumeva drugačije troškove i rizike.
Prvi je kupovina i preprodaja. Prodavac pronalazi garderobu po niskoj ceni, bira komade koji imaju potencijal da se prodaju skuplje, sređuje ih i nudi kupcima. Roba može da se nabavlja od pojedinaca, na pijacama i buvljacima, preko oglasa ili od dobavljača koji prodaju veće količine polovne odeće.
Drugi model je prodaja u tuđe ime. Vlasnik donosi odeću koju više ne koristi, a prodavac preuzima fotografisanje, oglašavanje, komunikaciju sa kupcima i prodaju. Kada se komad proda, prihod se deli prema unapred dogovorenim uslovima. Prednost je što nije potrebno odmah uložiti novac u velike količine robe, ali je neophodno jasno definisati proviziju, odgovornost i rokove isplate.
Treći model je internet prodavnica sa prepoznatljivim izborom. U ovom slučaju prodavac ne nudi nasumične komade, već gradi određeni stil. Na primer, može da se usmeri na garderobu od prirodnih materijala, poslovne kombinacije, retro modu ili kvalitetne zimske jakne. Kupci tada ne dolaze samo zbog najniže cene već i zato što veruju izboru prodavca.
Postoji i tržište skupljih polovnih komada. Očuvane torbe, jakne, kaputi i garderoba poznatih brendova mogu da imaju veću prodajnu vrednost, ali takva roba zahteva više znanja o originalnosti, stanju proizvoda i realnoj tržišnoj ceni.
Koliko može da se zaradi? Računica počinje od nabavne cene
Najvažnije pitanje nije za koliko se garderoba prodaje, već koliko novca ostaje nakon što se odbiju svi troškovi.
Zamislimo da prodavac nabavi 20 komada garderobe po prosečnoj ceni od 300 dinara. Ukupno ulaganje u robu iznosi 6.000 dinara.
Ako svaki komad uspe da proda za prosečno 900 dinara, prihod od prodaje iznosi 18.000 dinara. Razlika između prihoda i nabavne vrednosti robe je 12.000 dinara.
Međutim, to nije konačna zarada. Od tog iznosa treba oduzeti troškove pranja ili hemijskog čišćenja, popravki, ambalaže, oglašavanja, eventualnih provizija, neprodatih komada i drugih troškova poslovanja. U računicu treba uključiti i poreze i doprinose kada su primenljivi.
Ovo je samo ilustrativan primer, a ne podatak o prosečnoj zaradi na tržištu. Stvarna računica zavisi od kvaliteta robe, nabavne cene, potražnje i brzine prodaje.
Poseban rizik predstavljaju komadi koji mesecima stoje na zalihama. Novac uložen u njih ne može da se koristi za novu robu, pa visoka razlika između nabavne i planirane prodajne cene ne znači automatski i uspešan posao.
Zbog toga iskusniji prodavci ne prate samo koliko su zaradili na jednom komadu već i koliko brzo uspevaju da prodaju zalihu.
Fotografija, stanje i cena odlučuju da li će se komad prodati
Na internetu kupac ne može da dodirne tkaninu, isproba odeću niti da odmah proceni njeno stanje. Zbog toga način predstavljanja proizvoda ima veliku ulogu.
Dobra fotografija prikazuje stvarnu boju, kroj i detalje. Opis treba da navede veličinu, mere, materijal kada je poznat, stanje i eventualna oštećenja. Fleke, izlizani delovi, nedostajuća dugmad i drugi nedostaci ne bi trebalo da se prećutkuju.
Posebno je važno da prodavac ne meša originalnu cenu novog proizvoda sa cenom koju polovna stvar realno može da postigne. To što je kaput nekada bio skup ne znači da danas ima istu tržišnu vrednost.
Kupci često porede više sličnih oglasa. Ako je cena previsoka u odnosu na stanje i ponudu, komad može dugo da ostane neprodat. S druge strane, preniska cena može da pojede maržu iako prodaja na prvi pogled deluje uspešno.
Sezonalnost takođe utiče na poslovanje. Kaputi, čizme i zimske jakne uglavnom imaju više smisla za nabavku pre hladnijeg perioda, dok su lagana garderoba i letnji komadi zanimljiviji pred topliju sezonu.
Najveća zamka: jeftina nabavka ne znači i dobar posao
Polovna garderoba može da bude pristupačna za nabavku, ali je kvalitet robe jedan od najvećih izazova. U velikim paketima mogu da se nađu i komadi koji su oštećeni, zastareli ili za koje gotovo da nema potražnje.
Ako prodavac kupuje garderobu na veliko, pre ulaganja treba da proveri uslove nabavke, mogućnost pregleda robe, način obračuna cene i to da li je poznat sastav pošiljke. Kod kupovine na kilogram posebno je važno izračunati koliko komada zaista može da se ponudi kupcima.
Dodatni trošak predstavljaju vreme i rad. Odeću treba pregledati, razvrstati, po potrebi oprati ili popraviti, fotografisati, postaviti oglas i poslati kupcu. Ako se sve to zanemari, posao može da izgleda profitabilno samo zato što vlasnik ne računa sopstveni rad.
Kod brendirane garderobe postoji i rizik od falsifikata. Prodaja takvih proizvoda može da izazove probleme, pa je provera autentičnosti posebno važna kod skupljih komada.
Može li prodaja polovne garderobe da postane ozbiljan posao u Srbiji?
Za početak nije nužno otvaranje fizičke prodavnice. Prodavac može da testira potražnju manjom količinom robe, prati koji modeli dobijaju najviše upita i tek zatim povećava ulaganje. Društvene mreže i internet oglasi mogu da posluže kao prvi kanal prodaje, dok sopstvena internet prodavnica postaje zanimljivija kada postoji dovoljno robe i stalnih kupaca.
Ipak, poslovanje treba organizovati u skladu sa propisima koji se odnose na registrovanu trgovinu, poreze, fiskalizaciju kada je primenljiva, zaštitu potrošača i prodaju na daljinu. Povremena prodaja sopstvenih stvari nije isto što i sistematska kupovina robe radi dalje prodaje, pa se pravni i poreski položaj ne može procenjivati samo na osnovu toga što se prodaja obavlja preko interneta.
Najveća prilika nije nužno u tome da se proda što više garderobe, već da se pronađe kategorija u kojoj postoji dovoljno kupaca, kvalitetna roba može redovno da se nabavlja, a troškovi ostaju pod kontrolom.
Polovna garderoba tako prestaje da bude samo način da se ormar oslobodi viška stvari. Za jedne je to prilika da kupe kvalitetan komad po nižoj ceni, za druge dodatni prihod, a za one koji uspeju da povežu nabavku, dobar izbor i prodaju – posao koji može postepeno da raste.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)