ZARADA NEKOLIKO HILJADA EVRA PO HEKTARU, A MOŽE BITI I DODATNI POSAO Stabilna cena je samo jedan od razloga zašto treba uzgajati lešnik

BizPortal/N. Ignjatović | 12:29 | 11.08.22 Biz info

Pored dobre cene lešnik ne zahteva komplikovane agrotehničke mere, a može da rađa i 70 godina.

Foto: Shutterstock

Proizvodnja jezgrastog voća, naročito lešnika, u Srbiji je proteklih godina postalo naročito popularna investicija. Primamljiva i stabilna cena krajnjeg proizvoda često navodi poljoprivredne proizvođače da se odluče ili za investiciju velikog obima u vidu podizanja plantaže, ili da odvoje parče zemlje i na njoj zasade lesku.

Kako u razgovoru za Bizportal.rs objašnjava Boris Rilak, master inženjer agroekonomije i doktrand zaposlen kao istraživač-saradnik Institutu za voćarstvo u Čačku, za sada nema preciznih podataka o tome u kom obimu se ova kultura gaji u Srbiji. Ali, međunardoni podaci koji su dostupni, konkretno statističke baze podataka za hranu i poljoprivredu FAOSTAT, u našoj zemlji se lešnik gaji na površini manjoj od 5.000 hektara dok je prinos oko 6.500-6.600 tona.

Prekretnica u sve većoj zastupljenosti ove kulture na domaćim njivama se dogodila pre nekoliko godina kada je investicija kompanije Ferrero Hazelnut Company dovela do veće potražnje lešnika što je istovremeno i definisalo sortiment koji se koristi za uzgoj.

– U našoj zemlji je relativno skoro počeo da se uzgaja lešnik, naročito kada je Ferrero otovorio fabriku u Srbiji čime je obezbeđen sigurniji otkup proizvoda. Zbog takvog stanja na tržištu, postoji i određeni sortiment koji se traži jer je pogodan za konditorsku industriju. Najčešće se kod nas gaje sorte Tonda đentile dela lange, Tonda đentile dela romana, Tonda di đifoni. Ove sorte istovremeno pogoduju i proizvođačima jer se preporučuje da u jednom zasadu bude više prisutno više sorti kako bi se pospešio proces oprašivanja. Pored ovih sorti, naši poljoprivrednici koriste i Halaški džin, krupnu sortu lešnika koja nije pogodna za industriju ali je vrlo korisna za oprašivanje ostalih biljki na zemljištu – kaže Rilak za naš portal.

Što se tiče obima investicija u zasad lešnika, tu situacija varira od slučaja do slučaja. Najpogodnije okolnosti su kada proizvođač ima svoju zemlju koju može da izdvoji za ovaj dugoročni proces ulaganja, jer pun rod lešnika stiže tek posle nekoliko godina.

– Zbog poremećaja na tržitu i brojnih poskupljenja u ovom trenutku ne možemo da izračunamo koliko tačno iznosi investiranje u zasad lešnika jer se cene konstantno menjaju. Međutim, za lešnik je potrebno pripremiti malo više finansijskih sredstava jer otprilike je potrebno uložiti 4.000 do 5.000 za jedan hektar zemljišta. Ono što je takođe važno napomenuti je da lešnik svoj pun rod daje tek posle sedam godina zbog čega je potrebno da proizvođači imaju malo strpljenja kada je ova kultura u pitanju. Ono što je sa druge strane prednost lešnika je to što on ne mora odmah da se plasira, ukoliko se pravilno skladišti može da stoji dugo, a druga važna stvar kod procene isplativosti ulaganja je ta što je cena poslednjih godina stabilna i ona iznosi pet do sedam evra ukoliko se prodaje na veliko, na kvantašu, i 900 do 1.200 dinara ukoliko je obezbeđen plasaman na malo ili u konditorskoj industriji – kaže Rilak i dodaje da prema njegovom iskustvu upravo je cena faktor što se mnogi poljoprivrednici odlučuju za lešnik kao dodatni izvor prihoda jer se preko ovog voća može zaraditi otprilike od 3.000 do 7.000 evra po hektaru.

– Primećujem da dosta ljudi gaji male površine lešnika i to im služi kao dodatni posao koji može da donese lep prihod. Oni inače vrlo brzo pronađu kanale snabdevanja za plasman svojih proizvoda, pa ih često prodaju po prodavnicima zdrave hrane ili na pijaci – kaže Rilak i zaključuje da je za proizvođače pre investiranja najbolje da prethodno obezbede tržište, pa tek onda krenu u proizvodnju.

Sa ovim stavom slaže se i agroekonomski analitičar Milan Prostran, koji za naš portal kaže da je to jedini način da domaći proizvođači obezbede konkurentnost na tržištu.

– Proizvodnja lešnika počela je da se širi u našoj zemlji ali pre nego što se neko odluči da investira trebali bi da ima obezbeđene dugoročne ugovore sa konditorskom industrijom i imaju prihvatljivu cenu u odnosu na Tursku koja je glavni igrač u proizvodnji i trgovini na ovom tržištu – rekao je Prostran.

Turska vodi glavnu reč

Rilak navodi da podaci pokazuju da se u svetu godišnje proizvede oko milion tona lešnika od kojih oko 670 hiljada tona dolazi iz Turske zbog čega je ova zemlja lider na tržištu.

– Da bismo bili konkuretni moraćemo više da ulažemo u zasade i sisteme navodnjavanja kako bi obezbedili dobar kvalitet ploda koji je konkurentan na svetskom tržištu u čemu mogu da pomognu i državne subevnice – kaže naš sagovornik.

Milan Prostran sa druge strane dodaje da je pored boljih ulaganja potrebno imati i precizne podatke o stanju proizvodnje lešnika u Srbiji što će biti moguće tek nakon popisa poljoprivrede koji je planiran za sledeću godinu. Time ćemo dobiti kompletnu sliku koliko je zasađeno ovog jezgrastog voća, kakvi su uslovi i šta je potrebno uraditi da bi se unapredila domaća proizvodnja.