ZA I PROTIV REFORME ENERGETSKOG TRŽIŠTA Evropa je na raskrsnici – kako treba da izgleda kupovina struje u budućnosti

BizPortal/S. S. | 15:31 | 27.02.23 Biz info

Dve suprotstavljene strane.

Foto: Shutterstock

Sastanak evropskih ministara energetike koji se održava danas u Briselu mogao bi da preokrene nezavidnu situaciju u kojoj su se našle zemlje Evrope kada su cena i nabavka struje u pitanju. Jasno je da uz odbijanje ruske nafte i gasa, nabavka ključnih goriva, pa i električne energije više neće biti ista, niti će moći da koristi dosadašnje, godinama građene rute za dostavu. Međutim, problem je u tome što postoji veliko neslaganje zemalja članica oko same reforme, odnosno, da li bi išta uopšte trebalo menjati. Osnovni cilj je, ipak, isti – da se cene struje stave pod kontrolu, koliko je to moguće i na duže staze.

Za sada, prema pisanju Rojtersa, za reformu se najviše zalažu Španija i Francuska. Suština je ista – da države ubuduće potpisuju dugoročne ugovore sa proizvođačima struje po svom izboru, ali uz fiksnu cenu, kako ne bi dolazilo velikih variranja i rasta troškova. Francuska želi isto to, ali šire, u smislu da bi takvu vrstu ugovora trebalo primeniti na ugovore sa svim kompanijama koje proizvode energente.

Sa druge strane, Nemačka, Letonija i Danska ne želi da se tako važne odluke donose ishitreno, jer bi to moglo da naruši ceo sistem koji je građen decenijama. Argument za to je da tržište, mimo aktuelne krize i sukoba sa Rusijom, funkcioniše. Ukratko, Nemačka predlaže da se ne izazivaju potresi na tržištu ishitrenim odlukama, nego da promene treba uvoditi postepeno.

Zašto se mnogim zemljama žuri da uđu u reformu? Prema rečima Ljubinka Savića, sekretara Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije, zemlje Evrope su pritisnute sankcijama, odnosno odbijanjem nabavke energenata iz ruskih izvora, i primorane su da menjaju ceo koncept nabavke.

– Oni imaju cilj da se otarase ruskog gasa, što se može videti i iz najnovijeg primera Poljske, koja više ne dobija ruski gas preko gasovoda „Družba”. Sa druge strane, potrebno je održati i princip tržišne utakmice, a ograničeni resursi su izazvali takmičenje između Azije i Evrope, što stvara dodatne probleme – kaže Savić za Bizportal.

Uz odbijanje ruskih energenata, samo tržište postaje suženo, pa će samim tim, dugoročno, biti sve teže održati te iste principe upravo ranije regulisane principe slobodnog tržišta.

U svakom slučaju, zemlje koje se zalažu za reformu smatraju da bi reforma tržišta struje smanjila račune potrošačima. Francuska smatra da bi smanjenje cena električne energije trebalo da bude odgovor na velike subvencije koje SAD i Kina ulažu u industriju, kako bi se evropskim firmama dalo više prostora da budu konkurencije, piše Rojters.

Sa druge strane, opasnost na koju upozorava protivnici reforme, jeste što bi drastične promene na tržištu smanjile samopouzdanje investitora, uz rizik da odustanu od ulaganja milijardi evra u obnovljive izvore energije, koju su, prema tvrđenju zvaničnika EU, neophodne da se Evropa oslobodi ruskih fosilnih goriva.

Iako nema puno vremena za odugovlačenje, dodatni problem su i predstojeći izbori za Evropski parlament, koji će biti organizovani 2024. godine. Čak i da „reformisti” uspeju da izguraju svoj plan, velika je šansa da će samo formiranje parlamenta znatno produžiti donošenje tako važnih odluka.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.